Milan Vasić iznenadio je mnoge objavom da je stao na ludi kamen. Priče iz života slavnog glumca veoma su zanimljive.
Poznati srpski glumac Milan Vasić, objavio je na društvenim mrežama da je stupio u brak, na iznenađenje mnogih. Često se mogao videti u društvu atraktivnih devojaka, ali nikada nije davao povoda da se pomisli da je bilo koja od lepotica njegova izabranica. Zato je za mnoge bilo veliko iznenađenje to što se Milan Vasić oženio, piše “Kurir”.
Milan Vasić je primer glumca koji svojom talentovanošću, radom i posvećenošću osvaja srca publike i doprinosi razvoju kulture i umetnosti u Srbiji. Privatno, Milan je poznat kao porodičan čovek. Svoju intimu drži daleko od očiju javnosti, ali je poznato da je posvećen svojim najmilijima i prijateljima, a sada će i svojoj supruzi. Njegova skromnost i prizemnost u svetu glamura i slave dodatno ga izdvajaju kao osobu vrednu poštovanja.
Rođen je u mestu Ropotovo, kod Kosovske Kamenice. Upisao je Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini, Odsek glume, u klasi profesora Svetozara Rapajića na kome je i diplomirao. U Narodno pozorište u Prištini doveo ga je upravnik Radosav Stojanović. Popularnost je stekao ulogom u filmu “Konji vrani” Ljubiše Samardžića, a kasnije ulogom u seriji “Ono naše što nekad bejaše”. Naredna velika uloga mu je bila u seriji “Jesen stiže, Dunjo moja”.
Godine 2005. dnevni list “Politika” je Milana predstavio kao ličnost iz domena glume koja je obeležila tu godinu, a onda je samo nastavio da ređa maestralne uloge.
Kako je odrastao na Kosovu?
Milan Vasić je rođen 1979. godine u Kosovskoj Kamenici. Rastao je na Kosovu uz oca Ljubomira, majku Oliveru i sestre Tamaru i Milenu za koje je veoma vezan. Kada su počeli sukobi u severnoj srpskoj pokrajini, Kamenica je posle 1999. godine pripala Albanicima, te se sa porodicom seli u selo Veliko Ropotovo gde su ranije imali vikendicu. Tokom ratnih sukoba jedno vreme su živeli u Vranju. Uprkos svemu, kaže da je imao lepo, zdravo i srećno detinjstvo.
U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu. Trenirao je fudbal i rukomet, te igrao i pevao u lokalnom kulturno-umetničkom društvu. Upravo tako je otkriven njegov talenat za glumu, a tako je i pobedio na jednom amaterskom takmičenju. S obzirom da su mnogi uvideli njegov glumački potencijal, nagovarali su ga da upiše Fakultet dramskih umetnosti. Bilo je i onih koji su govorili da je za prolazak na prijemnom potreban novac.
Pošto je bio svestan da roditelji ne mogu da plate, odlučio je da se prijavi na polaganje prijemnog ispita na Pravnom fakultetu, te da nastavi očev posao. Ipak, na nagovor svoje učiteljice iz osnovne škole prijavio se za prijemni i primljen na Fakultet dramskih umetnosti u Prištini. Godinu i po dana kasnije počeo je rat na Kosovu, a studenti glume su pozvani u Beograd da nastave studije. Bio je u klasi profesora Svetozara Rapajića.
Zaposlen je u Narodnom pozorištu u Prištini i ističe da ne namerava da napusti svoje rodno mesto. Sa svojim kolegama redovno igra predstave u srpskom delu Kosova. Oduševili su srpsku javnost priznanjem da su predstavu igrali pred samo jednom bakom.
Celo leto sam proveo na Kosovu i Metohiji, na Šar-planini. Tri meseca sam snimao autorsku emisiju, kojom želim svima da predstavim našu planinu kao nešto najlepše. Tokom snimanja te emisije obilazio sam Kosovo uzduž i popreko. Ljudi me vole i poštuju. Na Kosovu me gledaju kao njihovog ambasadora. Idem stalno u Metohiju, posećujem decu koja igraju folklor, slikam se sa njima. Obećao sam deci iz Velike Koče i Orahovca da ću se potruditi da dobiju trenerke za fudbal. Uspeo sam uz pomoć mog prijatelja, fudbalera Nenada Krstičića, da obezbedim trenerke za 70 dece. Pokrenuo sam humanitarnu akciju za jednog čoveka iz Gotovuše na Šar-planini koji nema oba bubrega. Na računu je imao 2.000 evra, a bilo mu je potrebno negde oko 70.000. Uspeo sam da obezbedim skoro ceo iznos, čak sam prodao i Bogdanovićev dres. To mi je jako lepo”, rekao je u intervjuu za “Kurir”.
Izdaja
Vasić je, ipak, osetio na svojim leđima i ne tako lepu stranu sveta glume. Naime, nije dobio ni dinar od ugovorenog honorara za film “Vrati se, Zone”, u kojem je tumačio glavnu ulogu.
Nisam isplaćen nijedan dinar. Mislim da sam čak i u gubitku. Rekao sam producentu da me se ne plaši jer ga neću tužiti. Jedino treba da se plaši Boga, jer on sve vidi. Svako može da prevari nekog. Dao sam sto posto od sebe, uživao sam u snimanju, ali da tako nešto neko uradi, besmisleno mi je. Pogotovu glavnom glumcu koji je nosio ceo film. Jadno je to. Svima kažem da me se ne plaše, neću da se bunim”, bio je jasan.
To naravno Milana uopšte nije pokolebalo, nego je izašao jači nego ikada. Svojim neumornim radom i nizanjem uspeha, humanitarnim radom i skromnošću, Milana ljudi samo još više mogu voleti, što je svojevrsna osveta za ovo što mu je bilo priređeno kada se najmanje nadao.
Prekretnica u karijeri
Iako je sjajan komičar, smatra da mu je uloga u filmu “Heroji Halijarda” možda bila prekretnica u karijeri.
“U poslednjih desetak godina nemamo tako često priliku da igramo u ozbiljnim filmovima. Zapravo, takvi filmovi se ne snimaju često. Mislim da ova uloga može da bude prekretnica u mojoj karijeri”, kaže Vasić.
Baš u tom filmu sarađivao je po prvi put sa Žarkom Lauševićem.
“Imao sam tu čast da zaigram u kadru sa Lauševićem, koji je za mene najbolji glumac svih vremena. Bilo je treme dok se nismo upoznali. Nastupio je kao da smo radili pet filmova do sada. Pokazao je svu veličinu koju ima. Baš sam uživao tog dana. Jesam ja tada imao dosta teksta, ali je bilo posebno. Igrati rame uz rame sa Laušem je neverovatno. Onaj ko je to doživeo razume o čemu pričam”, zaključio je Milan, ističući da u dalje ne može da veruje da takve glumačke veličine više nema.
