Zanimljivi detalji iz života Dušana Počeka nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Iako ga publika najviše pamti po kultnim ulogama u serijama poput Bolji život i Srećni ljudi, Dušan Poček je bio mnogo više od glumca. Mnogi ne znaju da je pre umetnosti bio gotovo na korak od karijere u – medicini. Upravo ta kombinacija intelektualne širine i glumačkog dara učinila ga je jedinstvenim u svetu domaće scene.
Rođen je 16. maja 1932. godine u Beogradu. Početkom mladosti krenuo je putem medicine, i to vrlo ozbiljno – studirao je do pred sam kraj. Ipak, ljubav prema umetnosti je prevagnula, pa se upisao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Odluka da napusti medicinu i krene glumačkim putem bila je rizična, ali se ispostavila kao – sudbinska.
Zahvaljujući svom medicinskom znanju, stekao je neobičan nadimak među kolegama – “doktore”. Često su mu se glumci obraćali za savete, a njegova analiza simptoma bila je toliko precizna da su mnogi tvrdili da je mogao biti vrhunski lekar da nije izabrao scenu.
Blistava karijera – televizija, film i pozorište
Počekova karijera trajala je decenijama. Publika ga je obožavala zbog topline i uverljivosti u svakom liku. Igrao je u nekim od najvoljenijih domaćih serija – Kamiondžije, Vruć vetar, Srećni ljudi, Salaš u malom ritu, Porodično blago i naravno – Bolji život, gde je tumačio lik Jezdimira Uskokovića.
Bio je dugogodišnji član Beogradskog dramskog pozorišta, a publika ga pamti i po hit predstavama poput Poltron i Nikoletina Bursać, koju je igrao preko 400 puta.
Koleginica Jelica Sretenović izjavila je:
“Toliko uverljivo je tumačio lik hipohondra da sam se u pojedinim trenucima i nervirala. Bio je brz, tačan i uvek posvećen.”
Diskretan odlazak jednog velikana
Dušan Poček preminuo je 18. marta 2014. godine u Beogradu, u 82. godini života. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u najužem krugu porodice, bez pompe i bez prisustva kolega i medija.
Njegova poslednja želja odražavala je ceo njegov život: dostojanstven, tih, ali izuzetno značajan.
