Pričalo se da Halid Bešlić svoju najpoznatiju pesmu posvetio Suzani Mančić, a ona je otkrila istinu.
Halid Bešlić izgubio je najveću životnu bitku i zauvek nas napustio 7. oktobra. O njegovom velikom srcu, kao i humanosti pričalo se i za njegovog života, ali tek sada javnost saznaje i za mnoge druge pojedinosti. Brojne poznate ličnosti danima se opraštaju do velikog čoveka i muzičara čije će se pesme pamtiti večno.
Jedna od njih je i numera, za koju se pričalo da je posvećena lepotici koja je u mladosti lomila brojna srca – Suzani Mančić. Simpatije prema Suzani, Halid nikada nije krio, a dokaz tome je i prelepa pesma, koja nažalost nikada nije snimljena.
“Tužna je pesma moja,
tužni su moji sni,
najveća ljubav života moga,
hoće da me zaboravi …”, stihovi su koje je napisao čuveni tekstopisac Nazif Gljiva dok je posmatrao Suzanu i svog prijatelja kako sede zagrljeni pored mora.
– Sviđa mi se Suzana – Rekao je jednom prilikom Halid Bešlić u poverenju Nazifu, a on je odlučio da ih “spoji”.
– Bilo je to u Rijeci, sedeli su (Halid i Suzana) zagrljeni na rivi … zaljubljeni, a meni je odmah sinula ideja da napišem pesmu posvećenu toj ljubavi – kazao je svojevremeno Gljiva za FTV, a reč je o pesmi “Gitara i čaša vina”:
Pesma nikada nije snimljena, a šta je bilo sa Halidom i Suzanom ne znamo. Ono što se ipak zna je da su Suzana i Halid Bešlić provodili dosta vremena zajedno, pa davne 1986. godine umalo nisu poginuli.
Suzana Mančić i Halid Bešlić izbegli veliku tragediju
Suzana je u svojoj knjizi “Neukrotivo srce“ pisala o udesu koji je doživela sa Bešlićem kada su se zakucali u brdo. Naime, Suzana Mančić i Halid Bešlić mogli su da nastradaju kada je voditeljka udarila u brdo vozeći velikom brzinom, u mestu Čestobrodica na putu Zaječar – Beograd.
Suzana je i sama o tome pričala neposredno pre nego što je knjiga objavljena.
– Iz kasetofona se čula muzika, sa zadnjeg sedišta uporno su tražili da je promenim, i tako nekoliko puta. Išli su mi na živce strašno. U jednom momentu, Halid mi je rekao: ‘Suzana, uspori malo. Uspori, prebrzo voziš… ‘. Te večeri jugoslovenska estrada mogla je da ostane bez dve velike zvezde. Jer, kad sam pipnula kočnicu, potpuno sam izgubila kontrolu nad kolima. I mi smo se zakucali u brdo.
Istina je da ti, u takvim trenucima, ceo život prođe kroz glavu. Kad smo se zaustavili, uz prasak, u kolima je nastupio potpun tajac. U sekundi sam se uplašila da su svi mrtvi. Niko ništa nije govorio, niko ni da zakuka. Muk. Okrenula sam se uspaničeno. Svi su sedeli, najnormalnije.
‘Jeste li dobro? Jeste li svi dobro?’ – samo sam pitala. Bili su dobro – ispričala je dama koja je život uvek živela punim plućima.
Pričalo se i da je pesmu “Beograđanko mala”, pevač posvetio Suzani, a ona se oglasila i otkrila istinu:
