Favoriti za naslednika pape Franje
Nakon današnje smrti pape Franje (88) Rimokatolička crkva započinje proces izbora novog poglavara.
Njuzvik navodi da je Franja kao prvi papa iz Latinske Amerike doneo značajne promene u stavu Vatikana prema pitanjima društvene pravde, ekologije i veće inkluzivnosti.
Novog papu biraće kolegijum kardinala koji će se u Vatikanu okupiti na konklavi koja će oblikovati budućnost Rimokatoličke crkve.
Konklava neće samo imenovati sledećeg vođu 1,37 milijardi katolika, već će postaviti dalji kurs Vatikana.
Američki magazin se pita da li će naredni papa nastaviti Franjine progresivne reforme ili će se kardinali okrenuti nazad ka teološkom konzervativizmu?
Odgovor će biti jasan kada se simbolični beli dim podigne iz Sikstinske kapele.
Kako se bira novi papa
Izbor pape sledi vekovima stare vatikansku tradiciju.
Kolegijum kardinala, koji se sastoji od mlađih od 80 godina, izjasniće se tajnim glasanjem u Sikstinskoj kapeli.
Papa Franja prvi put u javnosti nakon izlaska iz bolnice Foto: AP Andrew Medichini, AP Vatican Media
Po prvi put u istoriji u kolegijumu kardinala nalazi se i predstavnik iz Srbije – Ladislav Nemet (68), nadbiskup Beogradske nadbiskupije.
Za izbor novog pape potrebna je dvotrećinska većina.
Ako se ne postigne konsenzus, dodatni krugovi glasanja će se nastaviti dok se ne pojavi kandidat sa potrebnom podrškom.
Rimska bolnica “Đemeli” u koju je smešten papa Franja Foto: Kurir, AP Alessandra Tarantino
Kada se u krugu glasanja ne postigne konsenzus, glasački listići se spaljuju i crni dim koji se pojavljuje iz dimnjaka Sikstinske kapele signalizira onima koji gledaju na televiziji i na Trgu Svetog Petra da se konklava nastavlja.
Kada se pojavi beli dim, izabran je novi papa
Ko su vodeći kandidati?
Kako se spekulacije povećavaju, imena nekoliko visokorangiranih kardinala izdvojila su se kao glavni kandidati.
Prema vatikanskim analitičarima i kladioničarima, najjače kvote imaju pet kandidata.
Luis Antonio Tagle (Filipini)
Trenutno favorit na kladionicama sa kvotom 3:1, kardinal Luis Antonio Tagle (67) smatra se jakim kandidatom za nastavak progresivne agende pape Franje.
Tagle, zagovornik inkluzije i evangelizacije, ima značajno iskustvo u vođenju Kongregacije za evangelizaciju naroda i bio je čovek od poverenja u Franjinom najbližem krugu.
Tagleovo azijsko poreklo takođe bi moglo da značajno utiče na izbor, pošto brzo raste broj katoličkih vernika na tom kontinentu, posebno na Tagleovim Filipinima.
Pjetro Parolin (Italija)
Sa kvotom 4:1, kardinal Pjetro Parolin (70) je jedan od najiskusnijih zvaničnika Vatikana.
Kao državni sekretar Vatikana od 2013. godine igrao je veliku ulogu u diplomatskim poslovima, uključujući osetljive pregovore sa Kinom i zemljama Bliskog istoka.
Parolin se smatra umerenim teološkim kandidatom, nekim ko bi mogao da obezbedi stabilnost dok i dalje održava neke od Franjinih reformi.
Njegove duboke veze sa vatikanskom birokratijom čine ga jakim kandidatom za one koji se zalažu za kontinuitet.
Piter Turkson (Gana)
Trenutno sa kvotom 5:1 na kladionicama kardinal Piter Turkson (76) je dobro poznata ličnost u krugovima Rimokatoličke crkve koji se zalažu za socijalnu pravdu.
Kao bivši šef Dikasterijuma za promovisanje integralnog ljudskog razvoja, Turkson je glasno iznosio stavove po pitanjima kao što su klimatske promene, siromaštvo i ekonomska pravda.
Turksonov izbor bi označio istorijski trenutak pošto bi postao prvi papa iz Afrike posle mnogo vekova.
Poslednji je bio papa Gelasije, koji je služio od 492. do 496. godine.
Rođen u Rimu od afričkih roditelja, Gelasije je bio poznat po obimnim teološkim spisima i snažnom zalaganju za dobročinstvo i pravdu za siromašne.
Peter Erdo (Mađarska)
Vodeći konzervativni kandidat kardinal Peter Erdo (72) trenutno ima kvotu 6:1 na kladionicama.
Erdo je kao cenjeni tumač kanonskog prava snažan zagovornik tradicionalnih katoličkih učenja i doktrine.
Bio je šef Saveta evropskih biskupskih konferencija i isticao je teološku ortodoksnost.
Za one koji traže povratak konzervativizmu Jovana Pavla II i Benedikta XVI, Erdo bi predstavljao veliki pomak u odnosu na Franjin pristup veri.
Anđelo Skola (Italija)
Sa kvotom 8:1 kardinal Anđelo Skola (82) je dugogodišnji kandidat za papu.
Bio je među favoritima u konklavi 2013. na kojoj je na kraju izabran papa Franja.
Bivši milanski nadbiskup Skola ima duboke teološke korene i apeluje na one koji podržavaju centralizovaniju Crkvu zasnovanu na hijerarhiji.
Njegov tradicionalistički stav čini ga jakim kandidatom za one koji žele da se odvoje od Franjinih reformi, ali njegove godine bi mogle da rade protiv njega.
Papa Franja umro je u 88 godini života. Poglavar Rimokatoličke crkve umro je zbog komplikacija nakon obostrane upale pluća.
2013. godine je postao papa, nakon što je njegov prethodnik Benedikt podneo ostavku.
Poslednjih godina njegovo papstvo obeležilo je nekoliko poseta bolnici i zabrinutost za njegovo zdravlje, dok je prethodnih nedelje dana došlo do velike borbe za život.
Papa je od 14. februara bio u bolnicu na lečenju bronhitisa.
Kako se zamonašio papa Franja?
Svoj pravi poziv Bergoljo je pronašao je sasvim slučajno. Na putu ka obeležavanju jednog praznika, prošao je pored crkve i odlučio da se ispovedi, kada ga je jedan sveštenik nadahnuo da pristupi Crkvi.
Studirao je u Nadbiskupijskoj bogosloviji bezgrešnog začeća, a priznao je da se kao mlad bogoslov zaljubio u jednu devojku, zbog čega je sumnjao hoće li nastaviti svoj put.
Kao jezuitski iskušenik je studirao humanističke nauke u Santjagu, u Čileu, a zvanično postao jezuita 1960. godine, kada je dao zavete siromaštva, čednosti i poslušnosti. Iste godine je stekao diplomu iz filozofije u Buenos Ajresu, a predavao je književnost i psihologiju u Santa Feu i Buenos Ajresu.
Uspon pape Franje
Tokom devedesetih počinje veliki uspon u Rimokatoličkoj crkvi za Bergolja.
Najpre ga je papa Jovan Pavle II imenovao 20. maja 1992. godine za pomoćnog biskupa u Buenos Ajresu i titularnog biskupa Auke, posle čega je 1997. proglašen i koadjutorom, a zatim je nasledio kardinala Kvaraćina posle njegove smrti 28. februara kao nadbiskup Buenos Ajresa.
Paralelno s tim je bio biskup za vernike istočnog obreda koji žive u Argentini, a 2005. godine je izabran za predsedavajućeg argentinske biskupske konferencije. Tada je posebnu pažnju privukao njegov moto – “Bedan, ali izabran”.
