Zanimljivi detalji iz života Mikija Manojlovića nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Miki je rođen u Nišu, a njegova majka je zbog komplikacija jedva preživela porođaj. Jednom prilikom su njegovi rditelji otkrili da su želeli šestoro dece, ali da se njegova majka teško razbolela, dobila je tuberkulozu i dve godine je bila u koritu.
Odrastao je u siromaštvu, a ljubav prema glumi je oduvek osećao. Svoje detinjstvo je proveo u pozorištu, a Akademiju je upisao bez obzira na to što su roditelji želeli da upiše Prirodno-matematički fakultet.
Glumac iza sebe ima dva braka, oba sa umetnicama. Prvi put je stao pred oltar sa koncert majstorom Iskrom Uzelac sa kojom ima ćerku Čarnu. Drugi put se zaljubio u glumicu Tamaru Vučković sa kojom se upoznao tokom rada na predstavi “Zločin i kazna” sa kojom ima sina Ivana.
Tamara i Miki su u braku od 1992. godine i imaju sina Ivana. Iako je glumac od supruge stariji dve decenije, ta razlika nikada im nije predstavljala problem.
Detalji iz njihove ljubavne priče malo su poznati javnosti, a Miki je u jednom od retkih intervjua o privatnom životu otkrio zašto mu je susret sa Tamarom bio sudbonosan.
Trudim se da sačuvam svoju porodicu vaspitanjem, što je sigurno uticaj mojih roditelja, ali i mojih dobrih i loših iskustava koja su bila presudna. U svim godinama koje su za nama uspeo sam da se sačuvam, a moja unutrašnja potreba da se pomogne drugima je mnogo važna. Trudio sam se da svoju decu učim toleranciji, ali ne znam koliko sam u tome uspeo,” ispričao je Miki u razgovoru za Story i naglasio:
“Odnosi u porodici su veoma važni za svakog čoveka, kao i odnosi prema bližim i daljim ljudima, naoko drugačijim, ali u stvari istim.”
Da je vreme tokom pandemije korona virusa uticalo na mnoge umetnike da se oprobaju i u drugim sferama, svedoči i to što se glumac Miki Manojlović prvi put pre 5 godina oprobao u poljoprivredi.
Nakon početnog perioda strahovanja za život i zdravlje, otišao sam na planinu Maljen, gde je moj deda još tridesetih godina prošlog veka kupio jedan teren i na njemu zasadio borove. Imao je tamo i drvenu kućicu, koju su seljaci tokom Drugog svetskog rata, videvši da niko u njoj ne živi, srušili i odneli drva. Onda sam ja 1984. tamo napravio brvnaru, i ne sluteći da će mi tako dobro doći za vreme pandemije. Tamo sam čitao, spremao uloge i predstave i bavio se povrtarstvom – ispričao je poznati glumac pa dodao:
– Do pandemije nisam gurnuo ruku u zemlju. No, kad sam već bio tamo, odlučio sam pokušati. Doneo sam đubrivo, pročitao neke knjige, pitao ljude i svašta zasadio – salatu, luk, paradajz, blitvu, razne začine… Nešto je od toga propalo, ali većina je uspela. Sve je neprskano, potpuno prirodno, što znači da se oko toga čovek mora pomučiti. Ipak, sve se isplati, pogotovo kada na sto stavite ono što ste sami proizveli. Fantazija.
