Predrag Živković Tozovac bio je jedan od najvoljenijih pevača narodne muzike na prostoru bivše Jugoslavije. Njegove pesme pevale su generacije, a hitovi koje je ostavio iza sebe i danas zauzimaju posebno mesto među ljubiteljima narodne muzike.
Ipak, iza blistave karijere, rasprodatih koncerata i ogromne popularnosti krila se životna priča ispunjena bolnim gubicima, teškim odricanjima i porodičnim izazovima koji su ga pratili gotovo do poslednjih dana života.
Tozovac je preminuo 2021. godine u 84. godini života od posledica koronavirusa, ostavivši iza sebe bogato muzičko nasleđe, ali i priču koja je mnogo složenija od one koju je javnost godinama poznavala.
Tragedija koja ga je obeležila za ceo život
Prvi veliki udarac sudbine doživeo je još kao petogodišnji dečak.
Njegov otac Svetozar Živković, po kojem je kasnije dobio nadimak Tozovac, bio je poznati kafedžija i talentovani harmonikaš. Međutim, tokom Drugog svetskog rata streljali su ga nacisti zajedno sa još nekoliko članova porodice – tečom, ujakom i kumom koji je tada imao svega dvanaest godina.
Pogledaj fotogaleriju
Tozovac Foto: ATA Images / Antonio Ahel, Kurir/Dragana Udovičić
Gubitak oca ostavio je dubok trag na budućeg pevača. Odrastanje bez roditeljske figure u posleratnim godinama nije bilo lako, a porodica je prolazila kroz težak period pokušavajući da se izbori sa svakodnevnim problemima i nemaštinom.
Mnogi su kasnije govorili da je upravo ta rana iz detinjstva oblikovala njegov karakter, učinivši ga istrajnim, skromnim i spremnim da se bori za svaki korak ka uspehu.
Očeva harmonika promenila mu je život
Sudbina je želela da upravo očev instrument postane početak njegove velike karijere.
Kada je imao deset godina, u ruke mu je došla harmonika koja je nekada pripadala njegovom ocu. Bio je to trenutak koji će odrediti njegov životni put.
Ipak, talenat za muziku pokazivao je mnogo ranije. Porodica je primetila da poseduje izuzetno razvijen sluh još kada je imao svega četiri godine.
Prvi nastupi nisu bili na velikim scenama niti pred hiljadama ljudi. Svirao je na svadbama, veseljima i porodičnim okupljanjima, često kako bi pomogao porodici da zaradi novac za osnovne životne potrebe.
U vreme kada su mnogi njegovi vršnjaci bezbrižno provodili detinjstvo, Tozovac je već razmišljao kako da zaradi za hleb.
Od dečaka sa harmonikom do legende narodne muzike
Godine rada, upornosti i talenta polako su ga vodile ka vrhu estrade.
Tokom karijere snimio je na desetine pesama koje su postale evergrini narodne muzike, a njegov prepoznatljiv glas i stil pevanja doneli su mu status jedne od najvećih zvezda na ovim prostorima.
Bio je umetnik kojeg su podjednako voleli i publika i kolege. Njegove pesme pevale su se na slavama, svadbama, kafanskim večerima i porodičnim okupljanjima, a mnoge od njih ostale su popularne i decenijama nakon nastanka.
Iako je stekao slavu o kojoj je kao dečak mogao samo da sanja, privatni život nikada nije voleo da izlaže javnosti.
Ljubav koja je obeležila njegove poslednje godine
Posebno mesto u njegovom životu zauzimala je supruga Emilija Mimi, žena sa kojom je proveo veliki deo života i koju su njegovi prijatelji opisivali kao njegovu najveću podršku.
Njihov odnos bio je zasnovan na dubokom poverenju, privrženosti i međusobnom razumevanju. Oni koji su ih poznavali često su govorili da su bili nerazdvojni i da je Mimi bila osoba kojoj je Tozovac najviše verovao.
Upravo zbog te bliskosti mnoge nije iznenadila činjenica da je najveći deo svoje imovine ostavio njoj i njenim naslednicima.
Njegova odluka, međutim, nakon smrti otvorila je pitanje nasledstva i dovela do sukoba koji je dospeo u javnost.
Testament koji je izazvao porodične sukobe
Nakon Tozovčeve smrti pojavile su se informacije da je testament sastavio ubrzo nakon što je saznao da je zaražen koronavirusom.
Prema navodima medija, kuću na Voždovcu i dva stana u Beogradu ostavio je supruzi Emiliji Mimi i njenim naslednicima.
Takva odluka izazvala je nezadovoljstvo njegovih vanbračnih sinova, koji su smatrali da imaju pravo na deo imovine koju je pevač sticao tokom višedecenijske karijere.
Ubrzo su na površinu isplivale porodične nesuglasice koje su godinama bile daleko od očiju javnosti.
Ko su Tozovčevi vanbračni sinovi?
Jedan od njegovih sinova, Svetozar, živi u Beogradu. Iako se nije pojavio na očevoj sahrani, kasnije je posetio grob i položio cveće kada su se svi razišli.
Prema tvrdnjama ljudi bliskih porodici, njihov odnos bio je složen i opterećen brojnim nesuglasicama iz prošlosti.
Drugi sin godinama živi u Sjedinjenim Američkim Državama i, prema navodima izvora, retko je održavao kontakt sa ocem.
Vest o testamentu dodatno je produbila postojeće nesporazume među braćom, a rasprava oko nasledstva postala je tema o kojoj se dugo govorilo.
“Sa sinovima nije bio u dobrim odnosima”
– Toza nikada nije voleo da priča o privatnom životu i deci. Sa sinovima nije bio u dobrim odnosima, imali su neke svađe, posle kojih su se udaljili. Svako je otišao svojim putem, ali se čuo sa sinom Svetozarom, koji je u Beogradu, s vremena na vreme. On ga je zvao i kad je čuo da se razboleo. Pričali su i pre nego što je iznenada preminuo, ali to nije uticalo na odluku da njemu ne ostavlja ništa od zaostavštine. Svetozar se nije pojavio na sahrani da ne bi skretao pažnju javnosti na sebe, ali je ocu položio cveće na grob kada su se svi razišli. Drugi sin, ovaj što živi u Americi, od njega nema ni traga ni glasa! Za oca nije ni pitao, ali je kontaktirao s bratom da se raspita oko podele imovine iz testamenta koji je Tozovac napisao. Nije mu bilo prijatno kad je čuo da je sve prepisao Mimi i njenim naslednicima, mada je to bilo za očekivanje. Nju je najviše voleo, oni su bili kao jedna duša u dva tela – priča za Republiku izvor blizak preminulom pevaču.
Nasleđe koje vreme ne može da izbriše
Iako su porodične razmirice nakon njegove smrti privukle veliku pažnju javnosti, one nisu uspele da zasene ono po čemu će Predrag Živković Tozovac zauvek ostati upamćen.
Od dečaka koji je prerano ostao bez oca, preko mladića koji je svirao harmoniku kako bi pomogao porodici, do jednog od najvećih pevača narodne muzike, njegov život bio je priča o talentu, radu i istrajnosti.
Njegove pesme i danas žive među ljudima, a upravo je to najveće nasleđe koje je ostavio iza sebe – mnogo veće od svake kuće, stana ili testamenta.
