Danas tamo živi oko 2.100 ljudi različitih nacionalnosti.
Najseverniji grad na svetu nalazi se u norveškom arhipelagu Svalbardu, u Arktičkom okeanu.
Longjerbijen, norveško naselje koje je 1906. osnovao američki biznismen Džon Manro Longjir, u međuvremenu je prerastao u upečatljivi mikrokosmos Arktika. Longjerbijen je tokom godine uglavnom pod snegom, a objekti su podignuti kako se ne bi topio permafrost – večni led.
Danas tamo živi oko 2.100 ljudi različitih nacionalnosti koji uspevaju da odole veoma niskim temperaturama i polarnoj noći od čak 113 dana. Prosečna godišnja temperatura je -6,7 stepeni, ali čak i ovde globalno zagrevanje menja pejzaže. U julu 2020. godine je zabeležena rekordna temperatura od 21,7 stepeni što je bio jasan pokazatelj drastičnih promena.
Uprkos velikoj udaljenosti od ostatka sveta, u Longjerbijenu žive ljudi 50 različitih nacionalnosti što je omogućeno Svalbardskim sporazumom iz 1920. prema kome državljani zemalja potpisnica mogu bez vize da žive i rade na području arhipelaga.
Postoji mnogo zanimljivosti o ovom mestu, a mi ćemo pomenuti samo neke.
Ulice Longjerbijena nemaju imena
Umesto imena, ulice su označene brojevima. Na primer, možete živeti u kući broj 17 u Ulici 100. Pojedina područja su imenovana što olakšava navigaciju, ali se posetioci i meštani uglavnom orijentišu na osnovu znamenitih objekata poput hotela, škole ili crkve. Kao i u svakom malom mestu. Ne brinite, ovde je veoma teško izgubiti se.
Morate da se izuvate pre ulaska u kuću
Većina ljudi širom sveta smatra normalnim da se izuje pre nego što uđe u stan ili kuću, ali sigurno ne biste pomislili da to može da se odnosi i na hotel ili muzej. Običaj je nastao u vreme kada je “Longjerov grad” bio isključivo rudarsko mesto. Kako ne bi pravili nered unutra, rudari su onda izuvali svoje prljave i prašnjave čizme.
Pogledajte kako izgleda život u Svalbardu u slikama:
Iako rudarstvo više nije u centru tamošnje ekonomije, navika je ostala, a odnosi se i na neka javna mesta poput biblioteke, muzeja ili hotela gde možete dobiti adekvatne papuče ili nešto slično.
Grad se ne napušta bez puške
Iako su table kraj puteva, koje upozoravaju na polarne medvede, velika atrakcija za turiste, ne služe samo za selfije. Označavaju granice grada pošto nije dozvoljeno da lutate izvan Longjerbijena bez neophodne opreme, a pod tim se podrazumeva i oružje. Opasnost od medveda je velika. Kako se i aerodrom nalazi izvan gradića, do njega je zabranjeno ići peške iako je prilično blizu. Sve turističke grupe koje posećuju Svalbard moraju biti u pratnji naoružanog stražara. Primera radi, u kampu Barenc je stražar uvek na oprezu, prenosi Life in Norway.
Umiranje u Longjerbijenu je zabranjeno?
Longjerbijen je grad u kome se nalazi malo groblje, ali poslednjih decenije niko ovde nije sahranjen jer tela ne mogu da se raspadnu. Naprotiv, savršeno su očuvana zbog smrznutog zemljišta, a iz istog razloga, gotovo je nemoguće iskopati raku. Posmrtni ostaci se zato šalju u državu porekla pokojnika ili se kremiraju.
Zato se obično kaže da se u Longjerbijenu ne sme umreti. Morate da imate redovne prihode i dobrog zdravlja kako biste nastavili da živite u ovom mestu. Ukoliko to nije slučaj, biće vam naloženo da odete.
Gasovodi su iznad tla
Ono što se može primetiti u Longjerbijenu jesu brojne cevi i gasovodi koji su postavljeni iznad zemlje kako se ne bi zamrznuli.
Ukoliko bi se cevi postavile ispod zemlje, kako je to inače slučaj, mogle bi da puknu. Na neki način, postale su deo jedinstvene estetike grada.
