Merilin Monro vodila je vrlo miran život u odnosu na to kako su smatrali muškarci toga doba za nju.
Merilin Monro, bila je simbol glamura, ikona pedesetih, žena koju su želele da imitiraju milioni. Ali iza imidža koji su stvorili filmski studiji i mediji, krila se mnogo suptilnija, ranjivija ličnost koja je čeznula za jednostavnošću. Njen svakodnevni život nije bio crveni tepih, već mir, samoća i iznenađujuće skromne navike.
Enterijer kao utočište
Merilinin dom bio je produžetak njenog unutrašnjeg sveta. Svetli zidovi, meke tkanine, pastelne boje: sve je podsećalo na čauru. Njena spavaća soba bila je u belim tonovima, prepuna jastuka, ogledala i svilenih prekrivača. Nameštaj lagan, pomalo detinjast. Težila je osećaju zaštićenosti: da niko ne naruši njen lični prostor.
Retko je pozivala goste. Dom joj nije bio izlog, već mesto odmora. Volela je tišinu i red, iako su po kući ponekad ostajali scenariji, beleške, knjige: tragovi njene intenzivne unutrašnje posvećenosti radu.
Jutarnji rituali i dnevna rutina
Merilin je ustajala rano. Čak i ako bi legla u tri ujutru, u osam bi već bila na nogama. Doručkovala je neobično: dva sirova jaja umućena s toplim mlekom, energetski koktel koji bi popila iz čaše. Verovala je da ta kombinacija koristi koži i figuri.
Zatim bi se istuširala, uradila malo vežbi, napravila jednostavnu frizuru. Potom bi sledile časovi glume ili snimanja. Dan joj je bio ispunjen, ali se trudila da ostane povezana sa svojim telom: radila je vežbe disanja, vežbala pred ogledalom, učila da kontroliše glas i pokrete.
Ishrana: jednostavna, stroga, spartanska
Hranu je uglavnom pripremala sama. Najčešće je pekla meso (govedinu, džigericu, piletinu), jela šargarepu, jabuke, pila mineralnu vodu. Povremeno bi sebi dopustila guščiju džigericu ili čašu šampanjca, ali je njen jelovnik u celini bio strog.
Slatkiše gotovo da nije konzumirala. Priloge retko. Meso i povrće bili su osnova. Hrana za nju nije bila užitak, već sredstvo da ostane u formi, bez osećaja težine, u punoj snazi.
Samoća kao način preživljavanja
Merilin nije bila osoba od provoda. Volela je da čita, sluša muziku, zapisuje misli u dnevnik. Učila je kod Lija Strasberga, razumela poeziju i filosofiju. Dan joj je bio organizovan tako da pronađe uporište u sebi.
Patila je od nesanice, ponekad uzimala lekove za spavanje, ali se trudila da se nosi s tim sama. Umela je da bude sama, i to joj je bio način da izdrži pritisak industrije.
Život bez sjaja, ali sa toplinom
Njen dom nije bio scena. Mirisao je na knjige, kafu, ponekad na parfem Šanel 5. Nije bilo žurki, zlatnih statua u dnevnoj sobi, glasne muzike. Bila je to žena koja je samo želela mir.
I možda baš u toj svakodnevnoj jednostavnosti leži prava Merilin. Bez haljine iz filma “Muškarci više vole plavuše”, bez dijamanata i bliceva. Samo ona, u svojoj beloj spavaćoj sobi, sa šoljom kafe i knjigom u krilu.
U našoj galeriji pogledajte još fotografija Merilin Monro:
Pogledaj fotogaleriju
Fotografije Merilin Monro Foto: Alamy / Alamy / Profimedia, Profimedia
