Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je u saopštenju da je „zla i krvava ruka Izraela počinila” zločin nad Iranom i da ga zbog toga čeka „gorka sudbina”
Izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja probudili su strahove od regionalne eskalacije, rasta cene nafte i neizvesne odmazde Teherana i njegovih saveznika, postavljajući goruća pitanja o tome šta sledi nakon ovoga.
Izrael kaže da je presreo više od 100 dronova koje je lansirao Iran, nakon njegovih noćnih vazdušnih napada na nuklearna postrojenja i vojne baze Teherana.
Udari su pogodili glavno iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, a u njima je poginulo i nekoliko osoba povezanih sa nuklearnim programom.
Iranski mediji izvestili su da su pogođene stambene četvrti u Teheranu i još najmanje šest drugih gradova, sa civilnim žrtvama.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nazvao je operaciju „odlučujućim trenutkom” u zaustavljanju Irana da dođe do nuklearnog oružja.
Ovo su pet ključnih pitanja o najnovijoj eskalaciji
Kako će odgovoriti Iran i njegovi saveznici?
Iran je lansirao talase raketa kao odgovor na izraelske napade koji su u petak ciljali iranska nuklearna postrojenja i vojne baze, usmrtivši visoke komandante i šest naučnika.
Balističke rakete su preko noći pogodile delove Izraela, a izdato je više upozorenja javnosti da se skloni – najmanje dve osobe su poginule, a desetine su povređene, prema izraelskim službama za vanredne situacije.
Eksplozije su se čule u Jerusalimu dok se crni dim video iznad Tel Aviva.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je u saopštenju da je „zla i krvava ruka Izraela počinila” zločin nad Iranom i da ga zbog toga čeka „gorka sudbina“.
Iranske oružane snage zarekle su se na odgovor„bez suzdržavanja”.
Šašank Džoši, urednik za odbranu Ekonomista, rekao je da je iranska odmazda neizbežna, predvidevši „teške i zapaljive nedelje pred nama“.
„Nalazimo se u ranim stadijumima izraelske kampanje koja će se nastaviti narednih nekoliko dana kako bi nanela ozbiljnu štetu iranskim postrojenjima, ali istovremeno mora da se kaže da je iranski odgovor neizbežan”, rekao je on za BBC Radio 4.
Izrael Iran Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia, Printskrin društvene mreže, ALAA BADARNEH/EPA
BBC njuz na persijskom istakao je da bi iranski odgovor mogao da se osloni na njegove napade iz prošlosti – kao što su lansiranje 300 dronova i raketa u aprilu 2024. posle napada na ambasadu u Damasku, i baražna vatra od 180 projektila posle izraelskih napada na njegove saveznike u Gazi i Libanu u oktobru 2024. godine.
Ova najnovija izraelska operacija doživljava se kao dalekosežnija od prethodnih, što sugeriše da bi iranska odmazda takođe mogla biti pojačana.
Iran je osudio napade u UN-u i pozvao na hitnu sednicu Saveta bezbednosti.
Američki i iranski zvaničnici trebalo je da održe šestu rundu pregovora o pojačanom programu obogaćivanja uranijuma Teherana u Omanu u nedelju.
Izveštaji sugerišu da bi Iran mogao da se povuče iz planiranih pregovora.
Hezbolah, libanska militantna grupa u bliskom savezništvu sa Iranom, osudio je izraelske napade, upozorivši da bi oni mogli izazvati širi regionalni sukob.
Libanska vojska navodno je komunicirala sa Hezbolahom, upozorivši ga da ne odgovara.
Prema pisanju privatnog portala Al-Džadid, libanska vojska je bila u direktnom kontaktu sa Hezbolahom, pozvavši ga na uzdržanost kako bi sprečio da Liban bude uvučen u rat.
Hamas – koji se povremeno takođe smatra delom slobodne koalicije kolektivno nazivanom iranskom „osovinom otpora” – takođe je rekao za izraelske napade na Iran da su „opasni” i da rizikuju dalju destabilizaciju regiona.
Kakve su reakcije iz sveta?
Predsednik Tramp opisao je izraelsku vojnu operaciju protiv Irana kao odličnu i upozorio da Izrael planira još brutalnih napada.
On je pozvao Teheran da sklopi sporazum o njegovom nuklearnom programu kako bi sprečio dalji sukob.
Tramp je rekao da je Amerika opremila Izrael velikim količinama, kako je kazao, „najbolje i smrtonosne vojne opreme”.
Ranije je američki državni sekretar Marko Rubio izjavio da SAD ne učestvuju u izraelskim napadima i da nisu pružile nikakvu pomoć.
On je rekao da je glavni prioritet SAD da zaštiti američke snage u regionu.
Oman, koji posreduje u nuklearnim pregovorima između Amerike i Irana, saopštio je kako smatra Izrael odgovornim za „ovu eskalaciju i njene posledice”.
Kina je rekla da je „duboko zabrinuta zbog teških posledica” koje bi ovi udari mogli da donesu.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zatražio je od obe strane „krajnju suzdržanost” kako bi se „po svaku cenu izbeglo poniranje u dublji sukob”, rekao je njegov portparol.
Izveštaji koji pristižu sa Bliskog istoka duboko su uznemirujući”, kazala je na društvenoj mreži Iks predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, pozvavši sve strane da iskažu krajnju uzdržanost, momentalno de-eskaliraju napetosti i suzdrže se od odmazde.
Britanski premijer Kir Starmer rekao je da su izveštaji o napadima „zabrinjavajući” i pozvao na „de-eskalaciju”, baš kao i Francuska.
Australijska ministarka spoljnih poslova Peni Vong rekla je da napadi rizikuju „dalju destabilizaciju regiona koji je već ionako nestabilan”.
Ove napade su takođe osudili Japan, Turska, Indonezija i Saudijska Arabija.
Šta kažu ljudi na terenu?
Iako su politički i vojni ulozi visoki, obični civili su ti koji izvlače najdeblji kraj.
Na ulicama Teherana, posle najnovijih izraelskih napada, rastu nezadovoljstvo i prkos.
Pedesetdvogodišnji Abas Ahmadi izrazio je bes zbog onoga što doživljava kao izraelsku nesputanu agresiju.
„Ne smete postupati nežno prema neprijatelju koji zastrašuje žene i decu, mogli bismo da završimo kao Gaza”, rekao je on i pozvao Iran da deluje odlučno.
Neki udare doživljavaju ne samo kao vojnu agresiju, već i kao atak na nacionalni ponos.
„Oni žele da nam oduzmu našu nuklearnu sposobnost”, kaže Ahmad Razagi, 56-godišnji privatni preduzetnik.
„Naši naučnici su radili vredno na ovome, izgradili smo se sami i sada oni žele to da nam oduzmu. To je neprihvatljivo”, rekao je on.
Penzioner Ahmad Moadi izrazio je duboki skepticizam prema bilo kakvom diplomatskom putu napred.
„Ubili su toliko profesora i sad govore o pregovorima? Šta pregovori uopšte znače u ovom trenutku? O čemu je ostalo da se pregovara?”, zapitao se on.
Farnuš Rezaei, 45-godišnja medicinska sestra, tvrdila je da Izrael očajnički želi da bude relevantan.
„Ovo je njegov poslednji dah”, rekla je ona. „Uz božju pomoć, uslediće mir.”
„Ovo je nečuveno za one koji su živeli u Iranu, oni se ne sećaju ničega sličnog ovome”, rekao je Parham Gobadi iz BBC njuza na persijskom.
„Poslednji put kad su stanovnici Teherana doživeli napade kao što su ovi bilo je tokom rata sa Irakom osamdesetih, poslednji put kad su Izraelci napali Iran bilo je prvi put nakon toga, ali stambene zgrade nisu bile ovako gađane.
„Iranci su iskreno podeljeni. Stvari bi mogle da se promene u narednim danima zbog onoga što budu videli na društvenim mrežama i zbog posledica napada, ali u ovom trenutku možete da vidite da su Iranci podeljeni, očigledno ima onih koji žele odmazdu, drugi žele osvetu, ali ima i Iranaca koji zbog onoga što su propatili pod ovim režimom pozdravljaju sve što bi njemu moglo da naudi.”
Koliko je štete naneto iranskom nuklearnom programu?
Izrael je više puta pogodio podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, prema iranskoj državnoj televiziji, mada ona tvrdi da je većina štete nastala na površinskom nivou.
Iranska Organizacija za atomsku energiju potvrdila je štetu na delu kompleksa u Natanzu, ali je rekla da nije došlo do radioaktivne ili hemijske kontaminacije, prema BBC njuzu na persijskom.
Kontrolor UN-a, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), takođe je izvestila da nije došlo do porasta nivoa radijacije i rekla da druga velika nuklearna postrojenja u Fordovu i Isfahanu nisu pogođena, na osnovu informacija dobijenih od iranskih zvaničnika.
Šef IAEA Rafael Grosi ponovio je da nuklearna postrojenja nikada ne smeju da se gađaju i pozvao obe strane da iskažu krajnju suzdržanost kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Koliki je uticaj na cenu nafte?
Izraelski udari na Iran podstakli su bojazan da će cene nafte skočiti na 100 dolara po barelu, javio je Rojters.
Tržišta posebno zaziru od potencijalne eskalacije.
Ako Iran bude uzvratio izvan izraelske teritorije, naročito ostvarivanjem pretnje da će zatvoriti Ormuski moreuz, to bi moglo dovesti do drastičnog skoka cena.
Otprilike 20 odsto svetskog snabdevanja naftom, ili oko 20 miliona barela dnevno, protiče kroz ovaj moreuz, što ga čini najkritičnijim uskim grlom u svetskoj trgovini energentima.
Njegovo zatvaranje osujetilo bi izvoze krupnih proizvođača kao što su Iran, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Irak, od kojih većina snabdeva azijska tržišta.
Cena sirove nafte skočila je skoro 8 odsto usled strahova od šireg regionalnog sukoba.
Međutim, iranska Nacionalna kompanija za rafiniranje i distribuciju nafte saopštila je da rafinerije i skladišta ostaju netaknuta i potpuno operativna.
Kurir.rs/BBC
