Ostrvo Vrangel se nalazi severno od sibirske obale u oštrim arktičkim vodama Istočnog Sibirskog i Čukotskog mora. Okružen ledom tokom većeg dela godine i pod udarom žestokih ciklonalnih vetrova, poslednji je poznati redut vunastog mamuta i mesto je najveće koncentracije jazbina polarnih medveda na svetu.
To je takođe bilo mesto jedne od najdonkihotskijih i najzlosrećnijih arktičkih ekspedicija u istoriji. 1921. ovde je sletelo pet ljudi i zapalilo diplomatski incident; dve godine kasnije, samo je jedna preživela da ispriča priču: 25-godišnja Inupijanka po imenu Ada Blekdžek.
Ekspedicija na ostrvu Vrangel
Ekspedicija je bila zamisao Vilhjalmura Stefansona, istraživača Arktika rođenog u Manitobi koji se protivio ideji da je severni polarni region negostoljubiva pustoš, promovišući ga kao „Prijateljski Arktik“. Iako je Vrangel bio ruska teritorija, činjenica da je bila nenaseljena značila je da bi to, u Stefansonovim očima, bilo moguće prisvajati za Kanadu ili Ujedinjeno Kraljevstvo, što je san naizgled motivisan vizijom da se ona transformiše u vazdušnu bazu za buduću pan -Arktički letovi.
Za taj zadatak je angažovao četvoricu mladića — tri Amerikanca i Kanađanina koji bi bili nominalni vođa koji bi timu dao pravo na teritorijalno pravo. Nakon što su 18. avgusta 1921. napustili Sijetl, stigli su u Nome, na Aljasci, da obezbede prolaz do Vrangela za četvoricu muškaraca i starosedeoce Aljaske koje su očekivali da angažuju da ih prate. Iako su, posle izvesnog truda, uspeli da pronađu brod koji će ih odvesti do odredišta, sve porodice Inupijata koje su izrazile interesovanje da budu angažovane na kraju su odbile da odu, ostavljajući Adu Blekdžek kao jedinu na doku dok su se pripremale iskrcati se.
Plan je bio da Inupijat obezbedi osnovne veštine lova i preživljavanja — veštine koje Ada nije imala. Prvobitno Ada Deletuk, Ada Blekdžek je rođena 1898. godine u domorodačkom naselju na Aljasci. Majka ju je u ranom detinjstvu poslala u Nome, gde su je odgajali metodistički misionari, koji su je naučili da čita, piše i kuva “hranu belaca”. Postala je stručna krojačica, a njene veštine u pravljenju krznene odeće pokazale su se neprocenjivim.
Stefanson joj je obećao 50 dolara mesečno tokom ekspedicije, mnogo više nego što bi inače mogla da zaradi. I novac joj je bio potreban: razvela se od svog muža, Džeka Blekdžeka, za koga se udala sa 16 godina, nakon što ju je pretukao i izgladnjivao i na kraju napustio; od troje dece koje mu je rodila, dvoje je umrlo, a preživeli Benet je imao hroničnu tuberkulozu i živeo je u sirotištu jer nije mogla da priušti da se sama brine o njemu.
Uplašena i nervozna, Ada je uplovila u avanturu
Čak i tako, razumljivo je bila nervozna zbog odlaska. Kao prvo, imala je duboko ukorenjen strah od polarnih medveda. Poseta šamanu u Nomu nije baš ublažila njene strepnje: predstoje smrt i opasnost, rekao joj je šaman, i trebalo bi da pazi na vatru i noževe.
Takođe nije smatrala u redu da putuje sama na udaljeno ostrvo sa četiri muškarca, a oni su zauzvrat smatrali da je nepristojno putovati sa jednom ženom — ali ona je dala reč i bila je uverena da će zaposliti još Inuita tokom zaustavljanje u Sibiru. I tako su 9. septembra krenuli — 20-godišnji Kanađanin Alan Kroford; Amerikanci Lorne Knight i Fred Maurer, obojica, 28, i Milton Galle, 19; Blackjack; i ekspediciono mače, Vic, koje je ljudima predstavila posada broda koji ih je doveo u Nom.
