Ljuba Tadić svojevremeno je otvorio dušu o tome kako je preživeo Drugi svetski rat, kako je upoznao svoju suprugu i kako je učestvovao u jednom od najpoznatijih ljubavnih trouglova na našoj glumačkoj sceni
Čuveni Ljuba Tadić, po kome ime nosi velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta, bio je jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca svih vremena, a njegov život obeležile su tri žene.
Najpre majka, koja ga je spasila smrti u Kragujevcu za vreme Drugog svetskog rata:
“Bio sam u Kragujevcu kad je bilo streljanje đaka, kod majke smo se šćućurili. Ona stoji u dvorištu i drži nas dva brata zagrljene, otvaraju se vrata, ulaze Nemci, i prilaze dvojica koja pokušavaju da nas odvoje od nje. Majka nas je stegla i po cenu života nije htela da nas pusti. Tada dolazi jedan u perfektno sređenoj uniformi i prilazi njoj. Gleda je i stavlja ruku u unutrašnji džep, iz džepa vadi jednu fotografiju koju pokazuje mojoj majci. A na fotografiji su njegova žena i dva sina koja su u istoj poziciji kao što mi stojimo uz našu majku. Oči mu zasuze, okrene se ovima i kaže im da nas puste. Tog dana je streljano 300 đaka gimnazije i na desetine dece. Najmlađi među njima je bio 11-godišnji rom, čistač cipela.”
Nakon toga život jer prigrlio punim plućima i sve pa i glumu koja mu je davala smisao shvatao je kao igru:
“Dođeš iz stvarnosti i počneš da se igraš, da kreiraš”, tako je govorio, a govorio je još i da se seća samo uspeha i aplauza, a da sve ostalo potiskuje i prekriva zaboravom.
Studije glume završio je 1953. u klasi profesora Joze Laurenčića. Počeo je u pozorištu Joakim Vujić u Kragujevcu, ali je igrao i u Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, u alternativnom pozorištu “Magaza” koje je zajedno sa suprugom Snežanom Nikšić osnovao 1983. Danas se velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta zove “Ljuba Tadić”.
Svoje dve ljubavi upoznao je takođe zahvaljujući pozorištu.
Ljubavni trougao između Ljube Tadića, Olgice Stanisavljević i Vlastimira Đuze Stojiljkovića ostao je upamćen kao jedna od najintrigantnijih priča domaće glumačke scene. Proslavljeni glumac Ljuba Tadić bio je godinama veren s Olgicom, a njihova veza je završila na iznenađujući način – zbog njegovog najboljeg prijatelja, Đuze Stojiljkovića.
Nakon toga Ljuba je, po sopstvenom priznanju, izgubio glavu za koleginicom Snežanom Nikšić, a njihova ljubav ostaće zauvek zapamćenja.
Upoznali su se sedamdesetih godina prošlog veka u Ateljeu 212. Ljuba u punoj kreativnoj snazi, Snežana na početku glumačkog puta.
Tadašnja upravnica Ateljea 212 Mira Trailović imala je njuh da prepozna talenat. Snežana je bila mlada i lepa, ali baš se zbog toga, osim sa gomilom udvarača, borila i sa predrasudom kako lepa žena ne može biti kvalitetna glumica.
Ljuba je baš u vreme kad se zaljubio u Snežanu prolazio kroz težak period. Imao je problem sa alkoholom.
„Ima čovek uspona i padova. To je bilo vreme mojih padova. Veliki ljudi imaju malu sujetu. Meni je trebao ceo život da to naučim“, rekao je Ljuba u proleće 2004.
„Snežana me je izvukla iz tog pakla. Kad sam nju ugledao na probi u Ateljeu, kao da sam video sunce. Znao sam da je bila udata, ali me nije interesovalo. Koliko sam bio obuzet njome, najbolje će vam pokazati sledeća priča. Dosađivao sam joj posle probe da se vidimo. Ona je brzo koračala hodnicima Ateljea 212 i kasnije ulicom u nadi da ću odustati. ‘Ja sam udata žena‘, ponavljala mi je. Kad je ušla u svoj ‘spaček‘ i pokrenula ga, nisam odustao. Trčao sam Ulicom Lole Ribara za njom. Nije me bilo sram. Zaljubio sam se, a zaljubljeni čovek nema čega da se stidi, pod uslovom da je pristojan“, ispričao je Ljuba.
