Danas izraz „Kaži Dragička“ više nema veze s tračevima — on je postao vesnik lepih vesti, a zanimljivo je da je nastao potpuno spontano.
Srpski jezik je bogat izrazima koji su se, gotovo neprimetno, ušunjali u svakodnevni govor. Neki od njih imaju zanimljivu istoriju, a među njima se posebno ističe vesela i dobro poznata fraza — „Kaži Dragička!“
Ko je bila „Dragička“?
Ono što malo ko zna jeste da iza ove uzrečice stoji stvarna osoba — gospođa Dragić, dama iz beogradske elite pedesetih godina prošlog veka.
Prema pisanju portala 011info, gospođa Dragić bila je poznata po svom šarmu, duhovitosti i ogromnoj radoznalosti. Gde god bi čula neku zanimljivu priču, tu bi zastala, „pretvorila se u uho“ i pažljivo slušala. Njen hobi bilo je upravo to – skupljanje priča, tračeva i pikanterija iz života poznatih i uglednih Beograđana.
Ali za razliku od današnjih tračeva koji često imaju negativnu notu, gospođa Dragić širila je samo lepe i vedre priče. Umela je da ih prepriča toliko duhovito i slikovito da su ljudi dolazili samo da je slušaju.
Kako je nastao izraz „Kaži Dragička“?
Vremenom, gospođa Dragić je odlučila da okuplja istomišljenike — i tako je osnovala prvi „Klub tračeva“ u Beogradu.
Pravila su bila jednostavna: na ulazu ste morali da izgovorite lozinku – „Kaži Dragićka“.
U klubu se prepričavalo, smejalo i delile su se samo pozitivne priče. Međutim, među članovima je bio i jedan stranac koji nije mogao da razlikuje slova ć i č, pa je umesto „Dragićka“ izgovorio „Dragička“.
Njegova simpatična greška ubrzo je postala opšteprihvaćena, a gospođu Dragić su i sami članovi počeli da od milošte zovu Dragička.
Od tračeva do simbola dobrih vesti
Kako je vreme prolazilo, klub je prestao da postoji, a lik gospođe Dragić polako je pao u zaborav. Ipak, njena lozinka je preživela i postala deo svakodnevnog govora.
Danas izraz „Kaži Dragička“ više nema veze s tračevima — on je postao vesnik lepih vesti i uzbudljivih trenutaka. Kad ga čujemo, znamo da nas čeka osmeh i nešto zbog čega vredi reći: „Dragička!“
