Velibor je oženio Albanku, a kad je rodila 4. dete priredila mu šok od kojeg se još nije oporavio.
U selu Polazi, podno planine Golije, postoji kuća u kojoj se život ne meri luksuzom, već hrabrošću i ljubavlju. Tu, među tišinom i šumom, živi Velibor Bugarić – čovek koji je odavno naučio da snagu pronalazi u svakodnevici, u osmehu svoje dece i u podršci porodice. Njegova priča nije obična priča o životu na selu – to je priča o ljubavi koja je došla i nestala, o gubitku koji nije slomio, i o ljudima dobre volje koji su vratili veru u čuda.
Pre više od deset godina, Velibor je napravio korak koji su mnogi u njegovom kraju gledali sa čuđenjem, a neki i s nepoverenjem – oženio se Albankom. Ljubav ne pita za granice, pa ni za naciju ni za običaje. Prema rečima porodice Bugarić, brak je bio skladan, čak i srećan. Njih dvoje su zajedno gradili život, rađali decu, delili teret svakodnevice – i, činilo se, zajednički kročili kroz sve.
Rodilo se četvoro dece. Kuća puna dečijeg smeha i planova. Ali, baš kad su pomislili da je život konačno krenuo pravim putem, sve se srušilo – jednog dana, bez ikakvog znaka, bez objašnjenja, majka je otišla. Ne samo od supruga, već i od svoje dece. Napustila je porodicu i nikada se više nije vratila.
Stub porodice u teškim vremenima
Velibor nije imao luksuz da tuguje. Morao je odmah da postane i otac i majka, stub i zaštitnik, oslonac koji ne sme da se sruši. Uz njega su stali roditelji, posebno majka Ljubinka, baka koja je danas nezamenljiva uloga – toplina doma, uteha u svakom trenutku, žena koja svojim rukama i srcem drži porodicu na okupu.
U teškim uslovima, bez stabilnih primanja, oslonjeni na poljoprivredu, dečiji dodatak i međusobnu ljubav, Bugarići nisu dozvolili da ih nesreća slomi. A onda su se pojavili – dobri ljudi.
Rođaci, prijatelji i komšije udružili su se kako bi Veliboru i deci sagradili novi dom. Nisu imali mnogo, ali su dali ono najvažnije – srce. Iz Novog Pazara je stigao i poznati humanitarac Hido Muratović, sa novčanom pomoći i paketima hrane, odeće i osnovnih sredstava za život.
Čarolija Nove godine
Za Novu godinu dogodilo se nešto posebno – u selo Polazi stigao je pravi Deda Mraz. Sa poklonima i osmehom, doneo je poruku da ništa nije izgubljeno dok ima nade i dobrote. Deca su se radovala – možda po prvi put nakon majčinog odlaska. Smejali su se i veselili, držeći male poklone u rukama, ali njihova radost nije bila u stvarima, već u osećaju da nisu sami.
Ljubinka – baka koja drži porodicu
Porodica se i dalje oslanja na poljoprivredu i dečiji dodatak, ali i na ljubav i podršku bake Ljubinke, koja provodi gotovo svaki dan sa sinom i unucima, nastojeći da im olakša svakodnevicu.
“Iz Albanije je bila, dobra, vredna, poslušna. Nismo je terali da radi ništa, dve godine je brinula o deci. Ali kad je trebalo da bude majka, da vodi računa o svojoj deci – napustila ih je. Nije želela ni da ih čuva ni da bude uz njih”, priča baka Ljubinka sa suzama u očima.
Odrasla kao siroče, Ljubinka sada daje sve od sebe da unucima pruži ljubav i pažnju, ali priznaje – tako nešto u njenim godinama nije lako.
“Što ih majka ostavi, bez ikakvog razloga… što polude, brate, mogu tako da kažem. Najede se, napi se, iz bede smo ih izvukli, i eto – ostavi ih sve. I šta ću!” dodaje baka Ljubinka za Jutjub kanal “Hido Muratović”.
Nada za budućnost
Porodica Bugarić hrabro ide napred, zahvaljujući zajednici, ljudima dobre volje i baki Ljubinki. I dok se bore sa svakodnevicom, baka Ljubinka ima jednu želju – da njen sin ponovo pronađe sreću i oženi se.
(Stil/ Jutjub kanal “Hido Muratovic”)
