Draginje, selo kod Šapca, poznato je po raskošnim romskim palatama od belog kamena. Nekada bez asfalta, danas bajkovito mesto koje svedoči o radu, luksuzu i tradiciji
Mesto Draginje, smešteno nedaleko od Šapca, već decenijama privlači pažnju zbog jedinstvenog spoja tradicije, bogatstva i raskošne arhitekture. O ovom selu kruže priče da je najbogatije romsko selo u Srbiji, gde su kuće prave palate, a dvorišta često veća od nekih gradskih parcela. Kada kročite u Draginje, imate utisak kao da ste zakoračili u svet iz bajke: beli kamen, dekorativne fasade i pažljivo uređeni vrtovi stvaraju atmosferu koja se ne viđa svakodnevno. Svaka kuća nosi svoju priču, svaki prozor odražava težnju svojih vlasnika da budu prepoznati i ostave trag.
Pogledaj fotogaleriju
Gastarbajtersko selo Foto: preentscreen youtube
Od sela bez asfalta do bajkovitih palata
Pre samo šezdesetak godina, Draginje je bilo potpuno drugačije. Nije imalo asfaltirane ulice, javnu rasvetu, ni infrastrukturne temelje koji danas deluju prirodno. Ljudi su tada odlazili u svet “trbuhom za kruhom” – radili teške fizičke poslove u inostranstvu, zarađivali i štedeli, a potom se vraćali u svoje selo sa jasnim ciljem: izgraditi kuću koja će biti simbol uspeha i statusa.
Ova težnja da se istaknu dovela je do neobičnog fenomena: svaka nova kuća bila je sve raskošnija od prethodne, ukrašena lavovima, konjima, labudovima i sokolovima od gipsa. Na taj način, Draginje je postalo jedinstveno mesto gde je arhitektura izraz društvenog položaja, a dvorišta pričaju priču o bogatstvu i ambiciji.
Kuće koje oduzimaju dah
Danas nijedna kuća u Draginju nije manja od 200 kvadrata. Oni koji su uspeli, grade više spratova, postavljaju moderne fasade i dekorativne ograde. Beli lavovi, koji su nekada bili simbol prestiža, sada polako izlaze iz mode, a u trendu su kupole, sjajne fasade i luksuzni elementi poput kovanog gvožđa – za koje vlasnici ponekad izdvoje i po 15.000 evra.
Fasade od belog kamena i gipsani ukrasi i dalje dominiraju, ali se sve više ulaže u markirani nameštaj, luksuzne pločice, zavese i ogledala. Mnogi žele da imaju bazene u dvorištu i garaže pune “mercedesa” i “BMW” džipova. Selo je sada pravi muzej modernog luksuza, ali i prikaz težnje zajednice da pokaže uspeh onima koji su daleko.
Sezona kada selo oživljava
Iako Draginje izgleda raskošno i privlačno, selo je danas gotovo pusto. Većina vlasnika kuća provodi tamo samo nekoliko nedelja godišnje, uglavnom tokom avgustovskih odmora. U većini kuća žive samo starije žene, dok su deca i unuci u Beču, Austriji i drugim evropskim gradovima, gradeći svoj život i šaljući novac kući kako bi završili izgradnju ili renoviranje porodičnih kuća.
Neki su kupili luksuzne nekretnine u inostranstvu, čime polako gube svakodnevnu vezu sa selom. Ipak, kada se vlasnici vrate, Draginje ponovno oživi – raskošne kuće, uređena dvorišta, luksuzni automobili i vrtovi postaju mesto okupljanja i ponosa.
Tradicija i moderni luksuz
Prva kuća sa karakterističnim gipsanim ukrasima izgrađena je pre nekoliko decenija od strane koordinatora Roma u selu. Ta kuća postala je uzor mnogima, a trend raskošnih palata se nastavio do danas. Ljudi sada skidaju beli kamen sa fasada kako bi postavili moderne, sjajne površine koje se presijavaju na suncu.
Iako se estetika menja, osnovna poruka ostaje ista: svaka kuća simbol je uspeha, težnje i identiteta. Ukoliko neko prođe kroz Draginje, mora zastati i pogledati niz ogromnih kuća sa dvorištima opasanim visokim ogradama, luksuznim vozilima i bazenima – što čini selo pravim fenomenom ne samo u Srbiji, već i šire.
Draginje nije samo selo – to je priča o ljudskoj ambiciji, tradiciji, povezivanju sa domovinom i želji da se ostavi trag.
To je mesto gde se prošlost i sadašnjost prepliću: od sela bez asfalta do bajkovitih palata, od običnih porodica do globalnih migracija i uspeha. I dok selo danas ima svoj period “mirovanja” tokom godine, svaka kuća i dalje priča priču o ljudima koji su uspeli, i o onima koji sanjaju da jednom naprave svoju palatu.
