Ova priča se odigrala za vreme Ruskog carstva i tada je izazvala dosta uzbuđenja zbog nezamislivog zločina i suđenja koje je narod ostavilo bez teksta
U februaru 1908. godine, Ilja Avksentjev Pavlovič, bogati seljak iz Sanktpeterburške gubernije, postao je udovac. Njegova žena je umrla, ostavljajući njihovo šestoro dece – tri dečaka i tri devojčice, uzrasta od 12 do 1 godine – bez majčine brige.
Međutim, kako bi svojoj deci obezbedio osnovne stvari za život, tada tridesetpetogodišnji Ilja, po ceo dan provodio je vreme na svojoj farmi, a naslednicima se nije dovoljno posvećivao.
Imao je mnogo krava i drugih životina, snabdevao je moskovske trgovce mlekom, mlečnim proizvodima i mesom. Nadgledao je desetine radnika na farmi.
Tražio je novu suprugu koja će biti dobra majka njegovoj deci
Počeo je da traži ženu koja će voditi domaćinstvo u velikoj porodičnoj kući i odgajati njegovu decu iz prvog braka.
– Ona će biti dadilja deci, a meni će biti žena – citiraće kasnije na sudu Iljine reči jedan od poznanika.
Prijatelji i drugovi mu savetuju da se oženi zrelom, iskusnom udovicom koja je sama odgajila decu i koja može postati majka mlađoj generaciji Avksentjevih. Ali zemljoposednik je bacio oko na mladu lepoticu iz svog sela po imenu Tatjana.
Imala je samo 16 godina, nije razmišljala o udaji, niti su je roditelji pritiskali, ali su se nadali da njihova naslednica uđe u brak sa što bogatijim muškarcem. Oni su bili obična ruska seljačka porodica tog vremena — ne gladuju, ali nikada nemaju ni viška novca. I svi su bili nepismeni.
Ilja dao Tatjaninom ocu ponudu
Otac, u pijanim razgovorima povezivao je ćerku sa bogatim seoskim muškarcima, nadajući se da će je neko od njih u budućnosti razmotriti za svoje sinove. Majka je štedela za miraz svoje mezimice.
Tokom jedne od tih pijanki, Ilja Avksentjev, polušaljivo – poluozbiljno, dao je ponudu Tatjaninom ocu. On se tome nasmejao, a sledećeg jutra, otreznivši se i porazgovaravši sa ženom, sam je otišao kod lokalnog bogataša.
Niko ne zna šta su se tačno tamo složili, ali već u aprilu 1908. godine, Tatjana je otišla do oltara sa mužem sa mnogo dece, koji je bio dovoljno star da joj bude otac, a u kući njenih roditelja pojavila se nova krava.
Rekla na sudu da su je roditelji prodali
Onda će na sudu, iako je nepismena, otvoreno reći da su je roditelji prodali, nisu čak ni tražili devojčinu saglasnost, već su je jednostavno stavili pred svršen čin.
Njihov porodični život nije dugo trajao — tačno 45 dana. Jednog toplog prolećnog dana, komšija je ušao u dvorište Avksentjevih i zatekao čudnu tišinu. Obično bi u ovo vreme deca trčala i vrištala, Tatjana bi se žurila po kući, a gospodarevo režanje bi se čulo tu i tamo.
Komšija zatekao užasnu scenu
Komšija je pokucao na vrata, ali niko nije otvorio. Ušao je u hodnik i zavirio u dnevnu sobu. Tamo je otkrio sedam tela pored trpezarijskog stola. Ilju Pavloviča i njegovu decu. Svi su još bili živi, ali neki su bili bez svesti, dok su se drugi previjali, nesposobni da ispuste ni glas.
Tatjana je takođe pronađena. Bila je živa i zdrava, mirno je spavala kod šporeta. I u početku nije mogla ništa da objasni.
Seoske babice su odmah dijagnostikovale trovanje. Počele su da ispumpavaju želudac žrtvama, daju im biljne čajeve i pozvale bolničara. Dok je lekar stigao, Ilja Avksentjev je preminuo. Deca su spašena; sva su preživela bez ozbiljnih povreda.
Mlada žena, takođe maćeha otrovane dece, pojavila se na sudu. Tokom svog prvog policijskog ispitivanja, priznala je da je sve otrovala otrovom za bubašvabe koji je njen muž doneo iz Sankt Peterburga. Dodala je značajnu dozu u čorbu od kupusa koju je skuvala za porodicu.
Iliji presudila otrovana čorba
Ilja Pavlovič je bio pojeo prvu činiju, a da nije ništa osetio, ali deca su odbila da jedu neukusnu čorbu od kupusa, gorku od otrova. Otac je morao da natera svoje potomstvo da je jede. Ali njihove činije su ostale skoro pune. Upravo su male doze spasile decu od najgoreg.
Tatjana iz očaja počinila zločin – tvrdili su advokati
Činilo se da je mesto zločina prazno, a „crna udovica“, optužena za ubistvo i pokušaj ubistva šest ljudi, suočavala se sa teškim radom. Iako Tatjana tada još nije napunila ni 17 godina, zakoni u Ruskom carstvu bili su takvi da maloletni zločinci nisu bili pošteđeni…
Ali tokom suđenja pred porotom, otkriveni su motivi koji su naveli mladu devojku, i samu gotovo dete, da počini brutalni zločin.
Ona sama je, međutim, uglavnom ćutala, odgovarajući samo na manje zamršena pitanja tužioca i unapred kalibrisana pitanja svog branioca. Imenovani advokat, ili kako su se tada zvali, advokat po zakonu, uprkos tome što nije plaćen, pokazao se kao majstor svog zanata i prirodni govornik.
Pozvao je Tatjanine roditelje i brojne stanovnike sela na sud. Ispitivao ih je i uspeo da ubedi porotu da je devojka, koja je bila potpuno nespremna za porodični život, jednostavno prodata u brak sa starim bogatim čovekom.
Avksentjevljevi najamnici su rekli da je od prvog dana njegova mlada žena pretvorena u neplaćenu sluškinju, opterećenu svim kućnim poslovima. U međuvremenu, muž je lako mogao da angažuje sluškinju, ili čak i više od jedne. Štaviše, između smrti prve žene i novog venčanja, jedna od njegovih komšija je čistila i kuvala za sve, uz naknadu.
Dakle, zaključio je advokat, čovek koga smatrate nevinom žrtvom je, u stvari, robovlasnik koji je, u našem prosvećenom dvadesetom veku, kupio dete za težak rad.
Komšije su takođe svedočile da je Tanja još uvek bila dete, barem mentalno. Najviše ih je dirnulo i zabavilo kako je njena maćeha trčala po dvorištu sa svoje šestoro usvojene dece, igrajući se sa njima svih vrsta detinjastih igara. Posebno je volela , kako danas znamo, juriti decu skoro svaki dan, ili bežati od njih smejući se.
Ali Avksentjevu je bila potrebna mlada žena za više od samog čuvanja dece. Nije se oženio seoskom udovicom svojih godina, već je izabrao mlađu.
U očima porote pojavila potpuno drugačija slika
Od ciničnog čudovišta koje nije pokazalo milost prema maloj deci, sama Tatjana je postala nesrećna žrtva. Jednostavno je bila primorana da preduzme tako strašan, ali potpuno očajnički korak. Više nije mogla da podnese poniženje, zlostavljanje i težak rad.
Tužilac je potom postavio sasvim razumno pitanje: ako je nesrećna žena toliko želela da se reši svog tiranina i okrutnog muža, zašto ga nije sama otrovala, već se obračunala sa svima njima? Ovde su joj dobro došle nepismenost i naivnost mlade žene. Advokat odbrane je objasnio da, zbog svog mentalnog razvoja, jednostavno nije shvatila posledice kada je posula otrov za bubašvabe“ u čorbu od kupusa.
I porota je prihvatila verziju odbrane.
Njihov odgovor je bio nedvosmislen: Tatjana je nevina i puštena je na slobodu u sudnici – što je šokiralo rusku javnost tog doba, te se i danas ovaj događaj prepričava među narodom.
