Raspućin je navodno ostavio pismo-testament. Dok su neki govorili da to nisu njegove reči, drugi su verovali u svaki red koji su pročitali
Neki ga znaju kao ludog monaha, drugi kao čoveka koji je zaludeo rusku caricu, a istorija kaže da je Raspućin bio osobenjak koji je manipulisao Aleksandrom, ženom cara Nikolaja II.
Istina je da Raspućin nije bio ni pustinjak ni svetac, da je bio blizak kraljici i da je uvek bio okružen ženama koje su ga obožavale.
Zverski je ubijen u decembru 1916. Nekoliko meseci kasnije, Aron Simanovič, Raspućinov sekretar, rekao je da poseduje njegovo pismo-testament, koje je sadržalo mnoga predviđanja o budućnosti Rusije. Za početak, istraživači tvrde da se Raspućin nikada nije izrazio jezikom na kojem su ta proročanstva napisana.
Međutim, to ne ukazuje da Raspućin nije izneo ova predviđanja. Na kraju krajeva, Aron je mogao jednostavno da zapiše ono što je čuo od svog šefa i da to predstavi kao punopravni testament za Rusiju i one koji su u njoj živeli. A onda se dogodila revolucija, i ovaj dokument je potpuno zaboravljen.
Pismo-testament je zaboravljeno punih 80 godina, a onda je Zapad objavio da imaju neke arhive KGB-a, u kojima se nalazi taj dokument. To jest, boljševici su svojevremeno sakrili Raspućinov testament jer su se plašili njegovih predviđanja. Na kraju krajeva, Raspućin je rekao da će se SSSR raspasti, a to bi moglo da izazove paniku.
Predvideo sopstvenu smrt
Za carsku Rusiju, Raspućin je bio značajna figura, za novi sovjetski narod, on je bio nešto poput opskurantističkih sveštenika. Niko ne bi ozbiljno shvatio Raspućinova predviđanja. Dokument je jednostavno pao u ruke NKVD-a, stavili su ga u arhivu i zaboravili na njega 80 godina. Pa šta je bilo toliko izvanredno u vezi s tim? Šta je tačno Raspućin navodno predvideo?
Pa, sa onim što je Raspućin rekao o njegovoj smrti 1916. godine, sve je vrlo jednostavno. On je savršeno dobro znao koliko je omražen u najvišim krugovima Rusije, da će ga lako ukloniti ako bude potrebno. Jer je Raspućin bio optužen da je uticao na caricu, ženu Nikolaja II, a preko nje i na samog cara. Mogao je lako da nestane iz prestonice, i svi bi ga postepeno zaboravili.
Ali ovaj čovek je bio tvrdoglav, pozicionirao se kao razobličitelj i glasnik istine, verovao je u svoju misiju, tako da nije mogao da odustane iz principa.
Drugo Raspućinovo predviđanje se takođe objašnjava jednostavno. Niko ne želi da umre ni za šta, ali kako možete da se zaštitite ako nemate ni snage ni sredstava za to?
Ali car je imao velike mogućnosti. Tako je Raspućin izjavio da ako ga ubiju obični razbojnici, carska kuća može srećno živeti do kraja života. Ali ako neko od Nikolajevih rođaka učestvuje u ubistvu, onda će cela carska porodica izginuti u roku od dve godine.
Pošto je već bilo nereda u Rusiji, revolucije 1905. godine, širile su se revolucionarne ideje i mržnja prema carevoj porodici, nije iznenađujuće što je takvo predviđanje Raspućina negativno uticalo na cara. Svi znamo šta se na kraju desilo sa Romanovima, a oni koji su verovali u Raspućinova predviđanja, verovali su i u prokletstvo koje je on navodno bacio na cara i to ovim rečima:
“!Veliki Care, znaj da ću uskoro umreti. Ako je moj brat, ruski seljak, kriv za moju smrt, onda me sahrani i vladaj u miru.
Ako je plemić kriv za moju smrt, onda će 25 godina od ove godine biti nesreća na ruskoj zemlji.
Veliki Care! Znaj da ako je neko iz tvoje porodice kriv za moju smrt, onda ni ti niti bilo ko od tvojih rođaka neće živeti ni tri godine od tada. Krv će tri puta preplaviti rusku zemlju tokom 25 godina. Svetinje će pasti, crkve će biti uništene i sam ruski narod će te prokleti. Brat će ići protiv brata, sin protiv oca i niko neće znati zašto umire.”
