Roksana, prva žena Aleksandra Velikog, stupila je u brak sa njim u 16. godini, posedovala je nestvarnu lepotu koja joj je krčila put do njegovog srca, ali se pokazalo da je neustrašiva kada je vlast u pitanju.
Čuveni vojskovođa i makedonski kralj Aleksandar III Veliki bio je oženjen tri puta. A njegov prvi brak je najpoznatiji – sa mladom i bajkovito lepom princezom Roksanom. Već na prvi pogleda očarala ga je pojavom, te je nije uzeo za konkubinu, već je odmah učinio zakonitom ženom, što se nije dopalo njegovim saradnicima, smatrajući da nije njegov nivo. Međutim, ispostavilo se da će njegovala ljubavna priča sa njom ostati najupešatljivija, a o statu zanosne kraljice i danas se priča.
Ime Roksana potiče od drevne iranske reči koja znači „blistavo“. Buduća supruga komandanta je najverovatnije rođena u Baktriji, istorijskoj regiji na teritoriji modernog Uzbekistana, Tadžikistana i Avganistana. U nekim istorijskim izvorima piše da joj je domovina bila Sogdijana, drevna istorijska regija između reka Amu Darja i Sir Darja. Roksanin otac je bio veliki baktrijski plemić, Oksiart. Služio je Besu, poslednjem kralju Ahemenidskog carstva, satrapu Baktrije i Sogdijane.
Kako je upoznala Aleksandra Velikog?
Postoje kontradiktorni izveštaji o Roksaninom poznanstvu sa Aleksandrom Velikim. Jednu verziju nudi starogrčki istoričar i geograf Flavije Arijan. Prema njemu, saznavši za Besovu smrt i približavanje Aleksandrove vojske, Oksiart je poslao sve svoje žene i decu u tvrđavu zvanu Sogdijanska stena. Tvrđava je delovala pouzdano: bila je zaštićena visokim zidinama i dubokim planinskim snegovima. Utvrđenje je moglo da izdrži dvogodišnju opsadu sopstvenim sredstvima.
Međutim, Aleksandar je ipak odlučio da krene na juriš i uspeo je da osvoji tvrđavu, koja je izgledala neosvojiva. Zarobio je sve njene stanovnike. Među njima je bila i Roksana, koja je tada imala oko 16 godina, prema Arijanu – „devojka u godinama za udaju“.
Isti Arijan navodi svedočanstvo vojnika iz Aleksandrove vojske: svi su jednoglasno izjavili da je Roksana najlepša žena koju su videli u Aziji, osim, možda, žene persijskog kralja Darija III. Aleksandar je na prvi pogled bio zadivljen baktrijskom princezom. Mogao je silom da je učini svojom konkubinom, ali je umesto toga odlučio da je uzme za svoju zakonitu ženu.
Rimski istoričar Kurcije, autor „Istorije Aleksandra Velikog iz Makedonije“, o tome piše nešto drugačije. Prema njegovim rečima, Aleksandar III je upoznao Roksanu na gozbi gde ju je njen otac doveo sa drugim devojkama da ugosti makedonskog kralja i bio je očaran njenom lepotom i gracioznošću.
Sukobi oko braka
Brak je bio koristan za komandanta i sa političkog stanovišta: omogućio mu je da se zbliži sa lokalnim narodima i pokaže im svoju dobru volju. Evo kako Plutarh piše o tome:
I njegov brak sa Roksanom, lepom i cvetajućom devojkom, u koju se jednom zaljubio, videvši je kako igra u kolu na gozbi, svima se činio kao da je u potpunosti u skladu sa njegovim planom, jer je ovaj brak zbližio Aleksandra sa varvarima, i oni su bili ispunjeni poverenjem u njega i mnogo ga voleli jer je pokazivao najveću uzdržanost i nije hteo da nezakonito poseduje čak ni onu jednu ženu koja ga je osvojila.“
Ali Aleksandrova pratnja nije bila zadovoljna. Sa stanovišta Aleksandrovih poverljivih ljudi, Roksana je bila previše niskog porekla da bi postala kraljica cele Evrope i Azije. U stvari, smatrali su je varvarkom i više bi voleli da vide Grkinju ili Makedonku za kraljevu ženu. Ali njihova osuda nije zaustavila komandanta.
Roksana je pratila svog muža u njegovom pohodu na Indiju. Verovatno su tokom pohoda dobili sina, ali je on ubrzo umro. Zatim su se zajedno vratili u Vavilon. Ali ubrzo je makedonski kralj izgubio interesovanje za svoju ženu.
Drugi bark sa ćerkom kralja Darija III
Godine 333. pre nove ere, Aleksandar je zarobio Statiru, mladu ćerku persijskog kralja Darija III. Komandant je ljubazno postupao sa zarobljenicom, dao joj veliki broj sluga i grčko obrazovanje. Darije je više puta pokušavao da otkupi svoju ćerku i ženu, koje su takođe bile zarobljene, ali je Aleksandar odbio. Darije je umro 330. godine.
A 324. godine pre nove ere, Aleksandar je uzeo Statiru za ženu. Istovremeno je organizovao masovno venčanje u Suzi, oženivši mnoge Makedonce plemenitim persijskim devojkama. Zanimljivo je da se na istoj ceremoniji venčanja Aleksandar Veliki odmah oženio drugom devojkom – Parisatidom, ćerkom prethodnog persijskog kralja Artakserksa III. Na taj način je želeo da ojača veze sa plemenitim persijskim dinastijama.
„Svadba u Suzi”
Roksana nije bila nimalo zadovoljna ovim dvostrukim novim brakom svog muža. Statira je bila plemenitijeg porekla, pa je i Roksanin položaj bio primetno poljuljan. Da je i Statira imala sina, onda bi on postao glavni pretendent za nasleđe vlasti.
Samo godinu dana nakon venčanja u Suzi, Aleksandar III je umro u 32. godini, ne ostavljajući nikakve instrukcije naslednicima. Roksana je u to vreme ponovo bila trudna, a mesec dana nakon njegove smrti rodila je sina, takođe nazvanog Aleksandar (IV).
Pogledaj fotogaleriju
Rosario Doson kao Roksana u seriji o Aleksandru Velikom? Foto: Printscreen Youtube
Šta se desilo sa Roksanom?
Roksana je ostala bez zaštite i sa detetom, pa je odlučila da deluje bez odlaganja. Za početak, zatražila je podršku Aleksandrovog prijatelja i saveznika, Perdike. Upravo je on smatran regentom carstva nakon kraljeve smrti.
Uz njegovu pomoć je falsifikovanim pismom namamila Statiru i njenu sestru k sebi. A onda ih je, kako Plutarh izveštava, oboje ubila, bacila njihova tela u bunar i pokrila zemljom. Neki savremeni istraživači smatraju da sa Statirom nije umrla njena sestra, već treća žena Aleksandra Velikog, Parisatida. U svakom slučaju, nema podataka o Parisatidi nakon Aleksandrove smrti.
Do Perdikine smrti, Roksana i njen mladi sin bili su pod njegovom zaštitom. Ali 321. godine pre nove ere, Perdika je umro tokom pohoda na Egipat. Tada se sa naslednikom preselila u makedonski grad Amfipolj, pod starateljstvom komandanta Antipatra.
Godine 319. pre nove ere, Antipatar je umro, a Roksana je bila primorana da se ponovo preseli, ovog puta u grad Epir, pod zaštitu majke Aleksandra Velikog, Olimpijade. Zajedno sa Olimpijadom, ušli su u Makedoniju, a njeni stanovnici su dočekali Roksanu kao kraljicu, a njenog sina kao svog naslednika, Aleksandra IV.
Nažalost, samo godinu dana kasnije, Antipaterov sin Kasandar opseo je tvrđavu u kojoj su se nalazili Olimpijada, Roksana i mladi Aleksandar IV. Pogubio je Olimpijadu, a nekoliko godina kasnije, 310. ili 309. godine pre nove ere, Kasandar je organizovao tajno pogubljenje Roksane i njenog četrnaestogodišnjeg sina, koji je mogao da polaže pravo na presto i stoga je predstavljao pretnju. Tako se odvijala tužna sudbina prelepe baktrijske princeze i njenog sina, jedinog legitimnog naslednika Aleksandra Velikog.
