Majka monstrum koja je osuđena na smrtnu kaznu izbola je svoje sinove od 5 i 6 godina na smrt iz bizarnog razloga
Pre skoro 30 godina, 6. juna 1996. godine, u 2:31 ujutru, dispečeri službe 9-1-1 u Rouletu, Teksas, primili su poziv iz kuće porodice Rutije. Darla Rutije je rekla operateru da je u njenu kuću provaljeno i da je provalnikizbo nožem njenu decu, šestogodišnjeg Devona i petogodišnjeg Dejmona, i prerezao njoj grlo.
Policija je stigla u roku od tri minuta od poziva službe 9-1-1. Otkrili su da je mreža na prozoru u garaži bila isečena, što je ukazivalo na moguću tačku ulaska provalnika. Pretragom kuće i imanja nije pronađen provalnik. Nakon što je tako obezbedila mesto zločina, policija je dozvolila bolničarima da se pobrinu za žrtve.
Rutije je rekla policiji da je zaspala na kauču dok je gledala televiziju sa svoja dva sina, da se kasnije probudila i otkrila nepoznatog muškarca u svojoj kući. Izjavila je da je, kada mu se približila, muškarac pobegao, ispustivši nož u ostavi dok je trčao. Nakon što je uzela nož i oterala ga, Rutije je rekla da je shvatila da su ona i njena deca ranjeni i pozvala je 911. Policija je smatrala veoma sumnjivim što je Rutije tvrdila da se probudila tek nakon napada u kojem su ona i njeni sinovi teško ranjeni.
Žena je rekla policiji da je napadač pobegao kroz garažu, ipak istražitelji su rekli da u garaži nije bilo kapi krvi i dodali su da postoje indikacije da niko uopšte nije trčao tuda. Naime prozorske daske u garaži imale su netaknute slojeve prašine, uključujući i prozor koji je bio isečen, što implicira da se niko zapravo nije popeo kroz njega, a malč u cvetnim gredicama između garaže i dvorišne kapije je bio netaknut.
Međutim, na prozorskoj dasci jeste pronađen otisak prsta za koji je 2002. godine utvrđeno da ne pripada nikome iz porodice. Stručnjak za otiske prstiju Pet Verthajm kasnije će svedočiti pred apelacionim sudom da ne može isključiti Darli Rutijeov desni domali prst kao izvor otiska. S druge strane krvava čarapa je otkrivena 69 m od kuće, a laboratorijski testovi su pokazali da je na njoj bila krv oba Rutijeova sina. Takođe se poklapala sa drugom čarapom iz Rutijeove kuće koje su pripadale njenom mužu Darinu.
I Dejmon i Devon su zadobili smrtonosne povrede, a njene rane, opisane su kao površinske, bile su na dva milimetra od njene karotidne arterije. Rutije je lečena u bolnici i puštena dva dana kasnije. Njen najmlađi sin, sedmomesečni Drejk, spavao je na spratu sa svojim ocem Darinom u vreme ubistava; oboje su izbegli povrede.
Nedugo posle tragedije vesti su prikazale Rutije i druge članove porodice kako organizuju rođendansku zabavu na grobu dečaka kako bi posthumno proslavili Devonov sedmi rođendan osam dana nakon ubistava.Ona je prikazana je kako se smeje i osmehuje dok prska šećernu penu po grobovima u znak proslave, pevajući „Srećan rođendan“, međutim članovi porodice ističu da vesti nisu prikazivale raniji video koji je prikazivao svečanu ceremoniju u čast dece.
Četiri dana kasnije, 18. juna, Rutje je uhapšena i optužena za ubistvo sa smanjenom kaznom. Rutje je kasnije komentarisala video, rekavši: „Želeo je da ima sedam godina. Uradila sam jedinu stvar koju sam znala da uradim da bih mu odala počast i ispunila sve njegove želje jer više nije bio ovde. Ali kako znate šta ćete da uradite kada izgubite dvoje dece? Kako znate kako ćete se ponašati?“
Suđenje Darle Rutije
Suđenje msjci dečaka je počelo 6. januara 1997. u Kervilu, Teksas. Tužilaštvo je sugerisalo da je Rutije ubila svoje sinove zbog finansijskih teškoća porodice i opisalo Rutije kao „…sebičnu ženu, materijalističku ženu i ženu dovoljno hladnu da ubije svoje dvoje dece.“ Porota je takođe odgledala sporni rođendanski video. Konsultant za mesto zločina Džejms Kron svedočio je da dokazi ukazuju na to da je scena u Rutijeovoj kući bila inscenirana.
Tužilaštvo je takođe sugerisalo da je postojao finansijski motiv za ubistva, jer su oba dečaka imala polisu životnog osiguranja. Odbrana je tvrdila da je to iznosilo samo 10.000 dolara, što nije dovoljno da pokrije troškove njihove sahrane. Štaviše, pitali su zašto, ako je bila spremna da ubije za novac, nije ubila svog muža umesto toga, jer je on imao polisu životnog osiguranja od 800.000 dolara. Odbrana je takođe postavila pitanje zašto je, ako je ubila svoje sinove da bi sačuvala svoj raskošan način života, ostavila svog najmlađeg sina, sedmomesečnog Drejka, živog i nepovređenog.
Rutije je na suđenju zastupao advokat Daglas Malder. Advokati odbrane su rekli da nema razloga zašto bi ubila svoju decu i da slučaj nema motiv, priznanje niti bilo kakve svedoke. Tvrdili su da je nerealno optužiti Rutjea za isceniranje mesta zločina. Njeni advokati su joj savetovali da se ne pojavljuje na klupi za svedoke, ali je ona ipak svedočila i „posustala pod unakrsnim ispitivanjem tužioca Tobija Šuka“.
Glavni medicinski istražitelj San Antonija, Vinsent DiMajo, svedočio je da je rana na Rutjeovom vratu je bila na manje od dva milimetra od njene karotidne arterije i da to nije u skladu sa samonanetim ranama koje je video u prošlosti. To se razlikovalo od tvrdnji lekara koji su je lečili, a koji su policijskim službenicima rekli da su rane možda samonanete. Tom Bevel je svedočio da je otpadna krv pronađena na poleđini Rutijeove spavaćice ukazivala na to da je podizala nož iznad glave dok ga je izvlačila iz svakog dečaka nož da ponovo ubode.
Jedan ključni aspekt odbrane bila je krvava čarapa pronađena ispred kuće. Dok je policija tvrdila da je to bila samo prevara osmišljena da lažno implicira da je provalnik pobegao sa mesta događaja, odbrana je tvrdila da to dokazuje da Rutije nije mogla počiniti zločin. Dejmon je bio živ kada su bolničari stigli na lice mesta, a medicinski veštak je svedočio da je dečak mogao da preživi samo otprilike osam minuta nakon što je zadobio povrede. Rutije je bila na telefonu sa 911 skoro šest minuta. Odbrana je tvrdila da to nije ostavilo dovoljno vremena Rutijerovoj da se poseče, inscenira mesto zločina, postavi čarapu ispred kuće, a zatim se vrati pre nego što su stigli bolničari. Takođe su naveli da, uprkos povredama, Rutijerina krv nije pronađena u garaži niti bilo gde izvan kuće.
Tužilaštvo je uzvratilo da je Rutijerova mogla da postavi čarapu pre nego što je sebi nanela povrede, a da je vreme preživljavanja Dejmona nakon što je izboden nožem, koje je naveo medicinski veštak, samo procena. 1. februara Rutijerova je osuđena za ubistvo Dejmona, a 4. februara je osuđena na smrt smrtonosnom injekcijom.
