Srpska gastarbajterka otkriva kako je skromnošću i samostalnošću stvorila život pun slobode i mira. Umesto luksuza i kredita, ona uživa u jednostavnom domu, loži šporet, hekla zavesa i gradi sreću po sopstvenim pravilima
Mnogi ljudi koji napuste Srbiju sanjaju o dalekom, lakšem i bogatijem životu. Zavode ih fotografije sređenih ulica, visokih plata i osećaj da tamo “negde preko” svakoga čeka bolja sudbina. Ali kada realnost zakuca na vrata, mnogi shvate da život u inostranstvu nije filmska bajka, već dug, naporan i često usamljen put.
Upravo zato je ispovest jedne Srpkinje, objavljena na Fejsbuk stranici „Balkanci u Nemačkoj“, privukla ogromnu pažnju – jer umesto materijalnog uspeha, ona govori o drugačijoj pobedi: o izboru da se živi jednostavno, skromno i slobodno.
Šokantni početak u Austriji
Kada je pre 36 godina došla u Austriju, nije je sačekao sjaj i glamur Zapada, već uslovi koje ni najstarije kuće u Srbiji više nisu imale.
„Došla sam u stan bez vode i bez kupatila. Na spratu samo jedna česma sa ledenom vodom, ljudi pune bokale pa unose u stan. WC od dasaka – pravi poljski WC“, započela je svoju priču.
Kupala se u plastičnom koritu, vodu zagrevala u šerpama, a hladni hodnici stare zgrade bili su daleko od svega što je zamišljala kada je odlazila iz Srbije.
„Pitala sam se: gde sam došla? Pobegla sam od jednog siromaštva da bih završila u još gorem?“ priseća se.
Ipak – umesto da se vrati, stegla je zube.
Uporna borba: Učenje jezika i najteži poslovi
Umesto da se preda, odlučila je da se bori.
„Učila sam nemački kao luda, radila najgore poslove dok nisam sredila papire“, piše.
Nakon dve godine rada i napora, stvari su se promenile:
– zaposlila se na bečkom aerodromu kao supervizor,
– preselila se u pristojniji stan,
– završila auto-školu,
– kupila svoj prvi automobil.
To nisu bili luksuzi – već simboli slobode.
„Nisam želela da se dokazujem kroz kuće, kredite i mermer“
Za mnoge gastarbajtere najvažnije je izgraditi kuću u Srbiji – što veći spratovi, što više kvadrata, što vidljiviji uspeh.
Ali ona je od početka imala potpuno drugačiju filozofiju.
„Nikada mi nije palo na pamet da u Srbiji gradim vile da narod vidi šta imam. Nisam želela da budem rob stvari i kredita. Želela sam da živim.“
Nova faza života na selu
Kada su cene kirija u Beču počele naglo da skaču, donela je hrabru odluku – da napusti grad.
Kupila je staro seosko domaćinstvo u Donjoj Austriji, za sumu za koju u Beču više ne može da se iznajmi ni garaža.
„Kuću sam sredila samo osnovno. Želela sam da zadrži dah prošlog veka. Tražila sam samo starinski, originalni nameštaj. Novi, moderni, skupi komadi me ne zanimaju.“
Na selu je pronašla ono što mnogi u gradu izgube – mir.
Žena koja sve može sama
Danas živi skromno i samostalno – po sopstvenoj meri.
Greje se na drva, koje sama seče motornom testerom.
Sama farba zidove.
Sama hekla zavese i veze stolnjake.
A naučila je i da malteriše i zida, kako više ne bi zavisila od majstora.
Njena kuća nije luksuz – ali je sloboda.
“U sezoni proizvodim svoje organsko voće i povrće, a bašta mi je od proleća do jeseni puna cveća”, navodi ponosno ona.
Skromnost koja donosi slobodu
Danas ova Srpkinja uživa u svom domu od 105 kvadrata, u kojem već dvadeset godina praktično živi bez pritiska velikih troškova. Njena svakodnevica nije obeležena luksuzom, ali jeste potpuna sloboda i mir koji dolaze sa promišljenim, jednostavnim životom.
„Komunalije u selu plaćam samo četiri puta godišnje, a struju koliko mogu sama da potrošim. Moj cilj je bio da izađem iz sistema – onoliko koliko je to moguće u zapadnim zemljama. Svojom skromnošću sam uspela u tome. Sada ne moram više da radim puno radno vreme i imam mnogo više slobodnog vremena za sebe“, piše ona u svojoj ispovesti, ističući koliko mir i sloboda znače kada se život organizuje promišljeno.
Skromnost kao ključ pravog bogatstva
Za mnoge gastarbajtere, život u inostranstvu znači rad po tri posla, krediti i neprekidna borba za materijalni status. Ona, međutim, uživa u jednostavnim stvarima koje donose stvarnu sreću: sedi u svojoj seoskoj kuhinji, loži šporet „smederevac“, sluša puckanje vatre i predenje mačke.
„Dok slušam ove moje gastarbajtere kako mi se žale da rade po tri posla, u sebi mislim – nije bogatstvo imati prazne bogate kuće u domovini i voziti skupe automobile. Pravo bogatstvo je imati hrabrosti da budeš drugačiji i da budeš srećan“, zaključuje ona, šaljući snažnu poruku svima koji traže sreću u materijalnom, a ne u slobodi i unutrašnjem miru.
