Otac Joil je razotrkio prevaru koja se i danas prepričava
Jedan mladić posetio je manastir Ostrog sa željom da sa svojom devojkom na tom svetom mestu kruniše ljubav, a umesto da izgovore sudbonosno “da”, doživeo nezamislivi životni obrt. Naime, otac Joilo odbio je da ih venča, a kada je saopštio razlog, nesuđeni mladoženja se onesvestio od šoka. U knjizi “Duhovne pouke oca Joila”, autora Vladimira Kljajevića, igumanija manastira Reškovica prisetila se tog dana i opisala neverovatnu scenu.
Surova istina
– Došli su sa kumom pod Ostrog radi venčanja. Otac Joil je tada služio. Međutim, nije želeo da ih venča. Kada su ga umolili da im kaže u čemu je problem, okrenuo se ka kumu i rekao:
– A što ti, kume, ne kažeš ovom čoveku da da mu spavaš sa ženom?
A on odgovara:
– A gde ja, ma kakvi.
Poricanje kao odbrana
Zatim se otac Joil obrati devojci:
– A ti hajde, kaži sad ovom ovde čoveku da ga varaš sa kumom.
Ona će na to:
– Nisam ja. Ma to nije istina.
Svedoči igumanija i nastavlja:
„Momak ju je jako voleo, pa je od naprasnog stresa pao u nesvest i sklonili su ga u stranu da ga povrate. Otac Joil ih je brzo razotkrio. Radilo se o ljudima koji su imali nameru da naknadnim razvodom uzmu ogroman novac tom čoveku. Da se ništa ne dešava bez Božijeg promisla, svedoči nastavak ove priče. On je ostao sam tu kod oštroškog manastira i svi su pazili na njega, onako očajnog. Zatekla se tu jedna devojka, čestita i fina, da mu ponudi čaj ili sok. Njih dvoje su se tako upoznali, a nakon toga i stupili u vezu. Ne mogu da se setim, ali verovatno su venčani danas.“
Ko je bio otac Joil?
Joil, rođen kao Jošo Bulatović, bio je shi-arhimandrit Srpske pravoslavne crkve, teolog i starešina Manastira Ćirilovac.
Rođen je 20. jula 1940. godine u Smrčju kod Kolašina. Rano je ostao bez oca Milete, pa je brigu o porodici preuzela njegova majka Marija. Neposredno nakon Drugog svjetskog rata porodicu je pogodila tragedija, kada su u jednom danu poginula tri brata od nađene bombe. Osnovnu školu završio je u Kolašinu, a maturirao je u Beranskoj gimnaziji. Višu pedagošku školu završio je u Cetinju. Zaposlio se kao nastavnik hemije u Osnovnoj školi „Vuko Jovović“ u Danilovgradu, gde provodi petnaestak godina radnog staža do invalidske penzije. Oduvijek je pokazivao interesovanje za duhovnost i za crkvu. Kao svjetovnom licu duhovnik mu je bio starac Tadej Vitovnički. Nakon nekoliko poseta Svetoj zemlji krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka, odlučuje da se posveti podvižničkom životu. Krajem osamdesetih godina postaje aktivni član duhovne zajednice koja se u manastiru Ćelija Piperska formirala oko arhimandrita Lazara.
Zamonašen je u čin male shime 27. aprila 1991. godine. Rukopoložen za jerođakona 28. jula 1991. godine, a za jeromonaha 13. decembra 1991. godine u manastiru Ostrog. Odlikovan zvanjem igumana 17. avgusta 2003. godine, a zvanjem arhimandrita od mitropolita crnogorsko-primorskog dr Amfilohija Radovića. 20. avgusta 2005. godine.
Od sredine devedesetih započinje gradnju svoje zadužbine – manastira Ćirilovca na svom imanju kod Kolašina. Manastir je osvećen u septembru 1999. godine i tada je postavljen za igumana manastira.Preminuo je 20. februara 2022. godine. Sahranjen je 21. februara 2022. u Manastiru Ćirilovac.
