Renato Grbić, heroj s Dunava, spasao je preko 30 ljudi sa Pančevačkog mosta. Njegova priča i saveti mogu nekome doslovno spasiti život
Renato Grbić, bivši vaterpolista i ugostitelj iz Pančeva, postao je poznat kao “Anđeo Dunava”, jer je iz reke spasao više od 30 ljudi koji su pokušali sebi da oduzmu život skokom s Pančevačkog mosta. Ali njegova priča počinje mnogo ranije – duboko ukorenjena u porodičnoj tradiciji i svakodnevici života uz reku.
Generacije porodice Grbić bavile su se ribolovom. Renato je odrastao na vodi, u čamcu, na Dunavu – gde se naučilo da se voda poštuje, da se u nju ne ulazi bez razmišljanja, i da se ne okreće glava kada nekome zatreba pomoć.
Njegovo prvo spasavanje dogodilo se pre više od 20 godina, kada je sa bratom od strica išao na pecanje.
– Bilo je to kada sam imao dvadeset i nešto godina. Vraćali smo se s pecanja i dok smo prilazili Pančevačkom mostu, nešto je palo u vodu. Bio je to mladić mojih godina. Nakon kraćeg ubeđivanja, uspeli smo da ga uvučemo u čamac – ispričao je Renato u emisiji na RTS-u.
Kako prepoznati da se neko davi?
- Renato, kao neko ko je bezbroj puta bio u toj situaciji, zna sledeće znake:
- Ne viče za pomoć – jer nema snage.
- Maše rukama nekontrolisano – pokušava da ostane na površini.
- Gubi fokus i ima staklast pogled.
- Telo je uspravno, bez plivanja – znak da je pri kraju snage.
- Ne pokušava da se izvuče, već deluje kao da „stoji“ u vodi.
Šta uraditi ako neko skače ili se davi?
- Ne skačite ako niste sigurni – bez obzira na iskustvo, reka ne prašta.
- Koristite čamac ili bacite plutajući predmet – daska, kanap, guma, pa i plastična flaša mogu pomoći.
- Pozovite pomoć – hitnu, vatrogasce, policiju.
- Ako izvodite osobu – zagrejte je, proverite disanje i puls. Ako je bez svesti, počnite reanimaciju.
Renato je sve svoje spasilačke akcije izveo iz čamca – ne zato što nije znao da pliva, već zato što je znao koliko je Dunav opasan, bez obzira na iskustvo:
– Dva puta sam i sam bio blizu da se udavim. Reka uči poniznosti. Ne postoji previše iskustva kada je Dunav u pitanju.
Teška istina je da ne žele svi da budu spaseni
Iako je mnogima spasao život, Renato kaže da većina ljudi nikada nije pokazala zahvalnost.
– Mnogi od njih nisu želeli da budu spaseni. Ne tražim zahvalnost. Samo bih voleo da mogu da ih vidim kasnije, da popričamo. Samo su se dve devojke javile. Jedna me pozvala na svadbu, dobila je i dete. Druga je imala samo 16 godina kad je skočila, dolazila je sa majkom. I niko više – kaže Renato tiho.
Zašto to radi?
Na pitanje zašto ne odustaje, zašto skače u vodu kad svi drugi gledaju u stranu, Renato odgovara jednostavno:
– Ne možete gledati čoveka kako se davi, a ostati čovek.
U svetu gde mnogi okreću glavu, Renato Grbić gleda pravo u vodu. I dalje, svakog dana, osluškuje tišinu Pančevačkog mosta, spreman da reaguje.
Ako ikada pomislite da jedan čovek ne može promeniti svet – setite se Renata, i reke koja nosi sudbine koji kaže da “Dunav ne prašta. Dunav uzima”.
