Odrasla u siromašnoj porodici, ali je želela svima da ugodi, da se svi oko nje osećaju lepo… i sito
Legendarna Radmila Savićević uživala je veliku popularnost i smatrana je jednim od simbola jugoslovenskog glumišta.
Mira Banjac se svojevremeno prisetila anegdote sa zajedničkog putovanja. Pozorišta su tada putovala na sve strane i to su bila velika gostovanja, koja su trajala po nekoliko dana.
Rada je uvek sedela na prvom mestu, a pored nogu je imala torbu iz koje je hranila ceo autobus.
„Rado, je l’ imaš krastavce?”
Ima Rada krastavce.
Onda neko kaže: „Al’ sigurno nemaš neku ljutu papriku?”
„Molim? Ima ljuta papričica!”
Nekom se prijelo nešto slatko – ima Rada i to. Bila je kao putujući restoran. Sve si mogao da nađeš u Radinoj torbi! U Radinoj torbi je bilo ljubavi i drugarstva, bilo je poetike, bilo je snage i jednog velikog razumevanja za sve ljude oko nje.
Odrasla u siromašnoj porodici, u trošnoj kućici sa samohranom majkom i dvoje braće. U toj kući, pored nemaštine, bila je lepa atmosfera i preovladala je dobrota i sreća. Radina majka znala je lepo da pripoveda i njene priče okupljale su decu u dvorištu, jer je toliko živopisno pričala da je to izgledalo kao neka pozorišna predstava ili bajka. U Kruševcu su tada postojale dve škole, Gimnazija, koju su pohađala deca iz bogatih porodica i Ženska zanatska škola, u koju je išla Rada.
Majka je želela da Rada bude šnajderka, radi egzistencije. Međutim Rada je već kao dete bila veoma talentovana, pa se već u osnovnoj školi istakla po recitacijama i glumi, da bi kasnije nastupala u pozorištu. Za vreme Drugog svetskog rata nastupala je u dobrotvornim akcijama i zabavljala zarobljenike, posle je učestvovala u radnim akcijama u Vojvodini, gde je organizovala i predvodila omladinsku grupu.
