Duško je oženio najlepšu albansku mladu sa kojom je dobio pet ćerki.
Klodijana i Duško Maraš već 11 godina uživaju u skladnom braku i ljubavi koja je odolela svim iskušenjima. Njihov dom nalazi se u selu Goševo na Goliji, mestu gde su uslovi života izuzetno surovi, naročito tokom dugih i hladnih zima. Uprkos teškim okolnostima i činjenici da njihova deca do škole svakodnevno prelaze više od 13 kilometara u jednom pravcu, porodica Maraš živi ispunjeno i srećno, uvek sa osmehom na licu.
Neobično upoznavanje u Albaniji
Njihova ljubavna priča počela je sasvim neočekivano. Klodijana se zaljubila u Srbina u Albaniji, a sudbina je, kako sama kaže, učinila svoje.
– Kuma je došla u moje selo da me poseti sa svojim kumom i tako smo se upoznali 6. marta 2013. godine. Već 28. aprila iste godine venčali smo se. Danas je veoma teško naći osobu sa kojom ćeš deliti i dobro i zlo, sa kojom ćeš osnovati porodicu – prisetila se Klodijana.
Ljubav jača od svih prepreka
Razlike u godinama, kulturi, veroispovesti i jeziku nisu bile prepreka za njihovu ljubav.
– Ja sam katolkinja iz Albanije, plašila sam se kako će sve izgledati kada dođem u Srbiju. U početku je bilo povuci–potegni, nisam razumela ni jezik, sve mi je bilo novo. Ali eto, izgleda da je Bog umešao prste i sve je ispalo kako treba. Već 11 godina smo zajedno i uvek smo tu jedno za drugo – ispričala je Klodijana.
Petoro dece i život na Goliji
Njihova ljubav okrunjena je sa pet ćerki. Iako odrastaju u surovim uslovima Golije, deca ne gube vedrinu, a roditelji se trude da im obezbede što bolju budućnost.
– Najstarija ćerka ima 10 godina, a najmlađa godinu i po dana. Snalazimo se kako znamo – rekla je Klodijana kroz osmeh.
Porodična toplina i prihvatanje
Klodijana se prisetila trenutaka kada je stigla u Duškov dom, ističući da je njegova porodica odmah prihvatila.
– Moje zaove, to ne mogu nikad da zaboravim, plakale su od sreće kada sam došla. Gledale su me ne kao snaju, već kao svoje dete, a i bila sam devojčica. Kada sam se prvi put porodila, bila sam mlada i neiskusna, mnogo su mi se našle, pomagale i izlazile u susret.
Znala je da finansijska situacija nije najbolja, ali to je nije pokolebalo.
– Znala sam sve, ali ako smo mi dobri ljudi, sve će da se sredi. Džabe ako imaš sve, a nemaš ljubav. Ako nema sloge u porodici, sve drugo ne vredi – naglašava ona.
Iako su živeli skromno, bez kupatila i vode u staroj kući koja je pripadala Duškovim roditeljima, nisu klonuli duhom.
– Nažalost, svekra i svekrvu nisam upoznala. Kuća je bila trošna i stara, ali zajedno smo se borili. Odlučili smo da gradimo nešto svoje – kaže Klodijana.
U tome su im pomogli dobri ljudi, humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ i pevačica Dragana Mirković, zahvaljujući kojoj je njihov dom dobio novi sjaj.
– Moja Radica, zaovina ćerka, prijavila nas je u „Srbe za Srbe“. Verovala sam da će nam neko pomoći, a onda se uključila i Dragana Mirković. Mi smo uspeli da sazidamo do druge ploče, a ona nam je sa prijateljima pomogla da završimo sve. Za samo sedam meseci dobili smo dom iz snova – sa zahvalnošću priča Klodijana.
