Zanimljivi detalji iz života pevača Milančeta Radosavljevića nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
U svojih 81. godini, pevač narodne muzike Milanče Radoslavljević ponovo je dospeo u centar javnog interesovanja. Nakon više od pola veka karijere ispunjene koncertima, pločama i nastupima širom Srbije, Milanče je odlučio da po prvi put održi solistički koncert, čime će obeležiti svoje impresivno muzičko nasleđe.
Poreklo i rani muzički uticaji
Milanče je rođen 12. oktobra 1944. godine u selu Barič kod Obrenovca, u porodici u kojoj se muzika prenosila s kolena na koleno. Ljubav prema muzici nasledio je od oca, virtuoznog muzičara koji je uspešno svirao više instrumenata. Harmoniku je Milanče zavoleo kao mali dečak, prvi put je ugledavši je kod komšije 1957. godine, a ubrzo su mu roditelji kupili njegov prvi instrument.
Presudan trenutak u njegovoj karijeri bio je susret sa kompozitorom Aleksandrom Stepićem, čiji orkestar je tada sarađivao sa brojnim pevačima i snimao ploče. Ljubav prema muzici, koju je Milanče negovao još od detinjstva, postepeno je prerasla u profesiju. Bio je član Udruženja muzičara 24 godine, a kasnije je otišao u invalidsku penziju.
Borba s hendikepom i nepopustljivost
Malo ko zna da je Milanče rođen sa paralizom šaka, zbog čega njegovi prsti dugo nisu normalno funkcionisali. Upravo je to razlog zbog kojeg ga nijedan učitelj harmonike nije želeo primiti, uprkos njegovoj upornosti.
“Sećam se da sam nekoliko puta pitao jednog istog učitelja, Dragan se zvao, da me primi u školu za harmoniku i on nije hteo, govoreći mi da ne mogu normalno ni kašiku da držim, a ne da sviram instrument. Ali meni kao da je neko ugradio čip, samo sam hteo da se bavim muzikom i nisam odustajao. Uz puno truda i odricanja postao sam harmonikaš, ali i pevač. Na moju radost, ali i onih koji moje pesme slušaju godinama unazad,” priseća se Milanče.
Teška iskustva i život u muzici
Milanče je kroz svoje pesme ovaplotio život sela, vinograda i ljudskih emocija. Njegovi stihovi slave Kolubaru, žene plave kose i toplotu doma, ali da bi postao umetnik koji se poštuje, morao je da prođe kroz brojne životne nedaće.
“Kada sam imao 19 godina jedna pijanica me je izmaltretirala tako da nisam mogao da spavam sledeća tri dana. Samo sam razmišljao kako moram da ga ubijem, jer me je oterao u ludilo. Ozbiljno su me maltretirali. Mada onda kasnije sam počeo da se navikavam i sve mi je to postalo smešno. Onda je jednom tuča sa lancima u kafani izbila i svi su se razbežali. Međutim, ja sam morao da ostanem pored pojačala i da čuvam instrumente. Jer sam ja dao sve što imam u taj razglas i harmoniku,” rekao je Radoslavljević u emisiji Puls Srbije.
Još jedno iskustvo sa svadbe ostalo mu je urezano u sećanje: trčao je pred tri pijanca koji su ga jurili tarabom, a kada je konačno stigao kući, završio je u bolnici sa upalom pluća.
“Moraš da se navikneš na te stvari. Bilo je jednom kada sam svirao i kada sam na kraju morao sve iz džepa da izvadim… Ostavio sam sve te pare i krenuo kući. Međutim, krenuo je pljusak, a ja sam samo imao šuškavac i mantil. Tada sam samo brinuo za harmoniku da mi ne pokisne. Ali onda sam čuo da oni odvaljuju tarabu i da hoće da me biju tarabom. Rekao sam ‘ako neko pođe, ja ću da pucam na njega’, ali nisam imao ništa kod sebe. Mada oni su stvarno prestali da me pratiti i po najvećoj kiši, posle sedam kilometara, došao sam kući sa harmonikom,” priseća se Milanče.
Sav prihod uložio u dom i imanje
Iako je mogao da bira gde će živeti, odlučio je da ostane u rodnom Baricu. Sav novac zarađen od muzike uložio je u gradnju kuće i unapređenje imanja.
“Sve što sam zarađivao uložio sam u kuću, jedna svirka – kupim prozor, od druge kupim vrata i sve tako u krug dok se žena i ja nismo skućili. Imanje nikad nisam zapostavio, znao sam nekad da u četiri ujutru dođem sa svirke, a ustanem u šest sati, sa radnicima oberem kukuruz. Sa svojih deset prstiju napravio sam spravu za razbacivanje đubreta, kao i grtalicu za sneg koja se prikači za traktor i od tih mašina jedino nemam kombajn,” ponosno ističe pevač.
Bizarna priča o kliničkoj smrti
Pričalo se da je Milanče doživeo kliničku smrt nakon udara groma, a porodica ga je, navodno, sahranila zajedno sa harmonikom. Kada su pljačkaši pokušali da ukradu instrument, Milanče je, srećom, bio živ, što je izazvalo pravu pometnju i nevericu među meštanima.
“Milanče je jasno poručio da u tome nema istine, ali zna koje posle sve ‘dosoljavao’,” prepričavaju meštani.
Porodica i naslednici
Milanče je otac dvoje dece i deda petoro unučadi. Sin je krenuo njegovim stopama, dok je ćerka završila klavir i sada radi kao profesor u muzičkoj školi u Beogradu, nastavljajući porodičnu muzičku tradiciju.
