Titove dnevne rutine uključivale su rano ustajanje, proveru vremena, šetnje i konzumaciju kubanskih cigara.
Incidenti sa njegovim psećim ljubimcima uključivali su alarmantne situacije koje su mobilizovale obezbeđenje.
Ustavnim promenama 14. januara 1953. Josip Broz Tito postao je predsednik, a kasnije i doživotni predsednik SFRJ. O njemu i danas kruže brojne legende, a neke od najživopisnijih potiču iz perioda kada je boravio u lovištima oko Bugojna.
Sarajlija italijanskog porekla Aleksandar Anjoli, pripadnik tadašnje Službe državne bezbednosti, od 1975. do 1978. godine bio je deo ličnog obezbeđenja Josipa Broza Tita tokom lovova. U razgovoru za Fokus podelio je niz priča koje otkrivaju kako je Tito izgledao iza kulisa kao lovac, šef države, ali i vrlo ležeran čovek.
Tito je bio čovek rutine
Anjoli pre svega ističe anegdotu koja se prepričava decenijama: Tito je sa političarima iz BiH pozirao ispred kože medveda kapitalca kog je sam ustrelio. Tada je duhovito primetio da je Nicolae Čaušesku navodno ulovio većeg medveda na Karpatima i predložio da “malo rastegnu” svog, kako bi ostao najveći u Evropi.
Tito je imao strogu rutinu: ustajao je oko četiri ujutro, proveravao vreme, šetao oko vile Gorica, pio kafu na terasi, palio kubanku i listao novine koje su stizale helikopterom. Oružje je proveravao odmah pored vile, a cigare je dobijao direktno od Fidela Kastra, uz posvetu: “Titu od Kastra”.
“Kada bi odlazio iz Bugojna, podelio bi cigare koje ne bi popušio”, kaže Anjoli.
Aleksandar Anjoli nije slučajno bio u Titovom obezbeđenju. Tada je radio u Službi državne bezbednosti. Svi koji su bili Titovi kuvari, konobari, krojači… nisu birani slučajno. Anjoli kaže da su po hiljadu puta proveravani. Takvu proceduru je i sam prošao. Možda mu je olakšavajuća okolnost bila i to što je svojevremeno bio najmlađi sekretar SKJ. Imao je samo 19 godina.
Pudlice “osećale” kad se Tito vraćao iz lova
Pogledam prema gore, kad na vrhu jednog bora milicajac pod punom opremom. Pitam ga, šta ti gore radiš, a on će: Poterao me Ondo, prepao sam se i evo me na drvetu”, ispričao je Anjoli.
Prisećajući se starih vremena, Anjoli nije mogao ne spomenuti i Titove pudlice. One male, bele, čupave koje se mogu videti i na nekoliko fotografija Tita s Jovankom Broz. Kada bi se Tito vraćao iz lovišta, kaže Anjoli, pudlice bi počele da se čudno ponašaju. Anjoli priča da su pudlice znale da skaču i po metar uvis kada bi im Tito prišao
“Tito je uvek bio sređen, pazio je kako je odeven i nije bilo mudro u njegovoj blizini biti neuredan”, kaže Anjoli.
Pored pudlica, on je u Bugojnu imao i dva šarplaninca. Dobio ih je, dok su još bili štenci, od partijskog prijatelja Lazara Koliševskog. Kada je šest meseci kasnije u Bugojno kao gost došao turski državnik Bulent Ecevit, šarplaninci su bili veliki poput stola. Tito se spremao da primi Ecevita u vili Koprivica.
Šarplaninac otkinuo lanac
I onda je došlo do nepredviđenog problema. Jedan od šarplaninaca imena Ondo otkinuo se s lanca. Odmah je proglašeno izvanredno stanje. Titova garda na nogama, a i milicija…
“Odem tamo s jednim pukovnikom i vidimo Ondo prekinuo lanac. Polako se povučemo nazad i nazovem čoveka koji se brinuo o psima, a bio je u Bugojnu: Dolazi odmah ovamo i ponesi lance. On mi odgovori: Pola dva je noću, gde ću sad naći lance? A ja njemu: Ako treba probudi pola grada”, priča Anjoli.
Tadašnji političari iz BiH s Titom su pozirali za fotografiju ispred kože medveda kapitalca koja je bila obešena na zidu. Tog je medveda, priča Anjoli, ustrelio Tito.
Čovek je došao brzo i smirio situaciju s Ondom. Taman se to završilo, garda i milicija dobili voljno, kad je u blizini neko počeo glasno da urla. Nedaleko od psećih kućica, pored Titove garaže, bila su tri visoka bora. Anjoli kaže kako je visina do prvih grana bora bila oko dvadeset metara.
“Pogledam prema gore, kad na vrhu jednog bora milicajac pod punom opremom. Pitam ga, šta ti gore radiš, a on će: Poterao me Ondo, prepao sam se i evo me na drvetu”, ispričao je Anjoli.
Anjoli za Tita kaže da je bio vrlo ležeran.
“Imao je osamdeset godina, a svako jutro se sam brijao”, priča on i nastavlja s još jednom anegdotom.
U novčaniku držao partijsku knjižicu i ličnu kartu
Kaže, saznao je slučajno da Tito u novčaniku nije imao novca. Kada je jednom krenuo za Livno, u jednom trenutku se setio da je zaboravio novčanik. To je bio razlog da se jedno vozilo iz kolone izdvoji i vrati nazad prema rezidenciji. Čovek koji je bio poslat po novčanik bio je radoznao i zavirio u njega.
“U novčaniku je bila samo partijska knjižica, lična karta i još neki lični dokumenti”, kaže Anjoli.
Za Titov dolazak u Bugojno, oni koji je trebalo da znaju znali su mesec dana unapred. U tom periodu konspirativno se zavirivalo pod svaki kamen. Kako je radilo Titovo osiguranje, najbolje pokazuje sledeći primer. Salko Hondo, tadašnji fotograf Oslobođenja, i Predrag Vukosavljević, vozač iste firme, krenuli su službeno prema Bugojnu.
“Pre lova imao je naviku da ustane oko četiri sata, prošeta oko vile Gorica, na terasi popije kafu, zapali kubanku i lista novine.”, priča on.
Blizu ovog gradića su se zaustavili i zbog nužde potražili najbliži šumarak kraj ceste. Nisu ni počeli, a pred njih se iznenada pojavio milicajac. Naoružan do zuba, a automat uperio u njih.
“Pokazali su mu akreditacije, rekli ko su i šta su, ali milicajac je bio tvrd orah i rekao im je: Možda vaše akreditacije važe za vožnju cestom, ali ne vrede za to da hodate šumom”, prisetio se Anjoli.
Fotograf i vozač su privedeni, a nedugo zatim i pušteni. Ipak, nije sve uvek savršeno funkcionisalo. Kaže Anjoli da je obezbeđenje jednom prilikom napravilo propust u Zenici. Skupila se masa sveta koja je htela da vidi Tita. Dok je kolona vozila išla kroz Zenicu, iz jednog su mahali Tito i Jovanka. Sasvim neočekivano, jedan čovek je prišao Titovom vozilu i bacio nešto.
“Bio je to smotuljak pisama koji je pao Jovanki u krilo”, kaže Anjoli.
Tito je uživao u lovu. Imao je uvek tri puške, ali najdraža mu je bila vinčesterka. “Imao je osamdeset godina, a svako jutro se sam brijao”., priča,
Taj čovek bio je radnik Željezare Zenica gde je dobio otkaz. Žalio se svima i pisao im pisma, ali njegovom problemu nije bilo rešenja. Zato je skupio sva pisma, zavezao ih i čekao da Tito dođe. Mislio je da će mu maršal pomoći, ali umesto toga je priveden, a pričalo se da je hteo da izvrši atentat. To je bio i najveći problem u Anjolijevoj karijeri.
Ubrzo Tito više nije dolazio u BiH. Poslednji put su zajedno popili kafu na Bikavcu, kada je Tito dolazio za godišnjicu Bitke na Sutjesci. Anjoli se seća kada je s Titom popio i konjak. Francuski.
“Mnogi pričaju kako je Tito pio samo viski. To nije tačno, najviše je voleo francuski konjak”, kaže Anjoli.
