Smrt Borke Vučić zatvorila je poglavlje o kontroverznoj bankarki koja je imala bliske veze sa Slobodanom Miloševićem i međunarodnim finansijskim krugovima
Borka Vučić bila je jedna od najintrigantnijih ličnosti političkog i finansijskog života Srbije tokom poslednjih decenija 20. veka. Njeno ime godinama se vezivalo za najviše državne strukture, bankarski sistem, ali i za brojne kontroverze koje su obeležile period sankcija i međunarodne izolacije tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Kada je 2009. godine poginula u saobraćajnoj nesreći na autoputu između Batočina i Lapovo, mnogi su govorili da su sa njom zauvek nestale i brojne tajne jednog turbulentnog vremena.
Bilo je mnogo čudnih priča i spekulacija posle smrti Slobodana Miloševića, jedna od njih je i da je domaća glumica zavela tadašnjeg predsednika.
Tragičan kraj žene koja je znala mnogo
Borka Vučić poginula je 2009. godine u 83. godini života u teškoj saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd–Niš highway. Nesreća se dogodila u trenutku kada je bila poslanica u Skupštini Srbije i jedna od najprepoznatljivijih političkih figura iz vremena vlasti Slobodan Milošević.
Vest o njenoj smrti odjeknula je snažno u javnosti, ne samo zbog političke karijere koju je imala, već i zbog brojnih priča koje su godinama kružile o njenoj ulozi u finansijskom sistemu tokom devedesetih. Mnogi su verovali da je upravo ona bila jedna od retkih osoba koja je znala gotovo sve o finansijskim tokovima države u vreme sankcija, ratova i međunarodne izolacije.
U javnosti se često ponavljala tvrdnja da je sa sobom u grob odnela i mnoge tajne povezane sa Miloševićevim režimom. Neki su verovali da bi njena eventualna svedočenja mogla da rasvetle brojne finansijske operacije koje su ostale nedovoljno objašnjene.
Misterija kiparskih miliona
Jedna od najpoznatijih priča vezanih za njeno ime jeste takozvana “kiparska misterija”. Tokom devedesetih godina, kada je Jugoslavija bila pod međunarodnim sankcijama, u javnosti su se pojavile tvrdnje da su ogromne količine novca iz zemlje prebacivane u inostranstvo, posebno na Kipar.
Prema tim navodima, milioni dolara su navodno iznošeni iz zemlje u gotovini i transportovani do bankarskih računa u kiparskim bankama. Iako su te priče godinama bile predmet medijskih napisa, političkih rasprava i istražnih pokušaja, mnogi detalji nikada nisu do kraja razjašnjeni.
Upravo zbog toga se ime Borke Vučić često pominjalo kao ključno u toj finansijskoj mreži. Kao dugogodišnja bankarka i direktorka banke koja je imala svoje predstavništvo na Kipru, smatrana je osobom koja je imala uvid u kompleksne finansijske operacije tog vremena.
Finansijska desna ruka Slobodana Miloševića
U političkim i novinarskim krugovima često se govorilo da je Borka Vučić bila jedna od najbližih saradnica Slobodana Miloševića kada je reč o finansijskim pitanjima. Njena reputacija iskusne bankarke i ekonomiste učinila ju je važnim delom sistema koji je upravljao državnim finansijama tokom veoma složenog perioda.
Prema pojedinim navodima, imala je kontakte sa međunarodnim bankarskim krugovima i finansijskim institucijama, a njena stručnost često je isticana i van granica Jugoslavije. U nekim medijskim tekstovima pominjalo se čak da je njena sposobnost pregovaranja i razumevanja finansijskih tokova bila toliko velika da je mogla da impresionira i najmoćnije ljude svetskog biznisa, uključujući i porodicu David Rockefeller.
Iako su mnoge od tih priča ostale na nivou spekulacija ili političkih interpretacija, činjenica je da je u tom periodu imala veliki uticaj u finansijskim krugovima zemlje.
Dugogodišnje poznanstvo sa Miloševićem
Zagrebački novinar Darko Hudelist svojevremeno je pisao o tome da je Borka Vučić sa Miloševićem bila u kontaktu još u vreme njegovih studentskih dana. Prema tim navodima, njihovo poznanstvo poticalo je još iz perioda kada je Milošević studirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Navodno su ih zbližile i lične tragedije koje su obeležile njihove živote. Miloševićevu porodicu pogodio je niz tragičnih događaja – samoubistva njegovog oca, majke i ujaka – dok je i Borkin život bio obeležen gubicima i teškim porodičnim okolnostima. Takva iskustva, prema pojedinim tumačenjima, dodatno su učvrstila njihovo poverenje i bliskost.
Od partizanske bolničarke do bankarske elite
Životni put Borke Vučić bio je veoma neobičan i bogat iskustvima. Rođena je 1926. godine u selu Komirić u zapadnoj Srbiji. Tokom Drugog svetskog rata priključila se partizanskom pokretu, gde je radila kao bolničarka.
Nakon rata posvetila se obrazovanju i završila Pravni fakultet u Beogradu. Veoma brzo se usmerila ka ekonomiji i bankarstvu, oblastima koje će obeležiti čitavu njenu profesionalnu karijeru.
Svoje znanje usavršavala je u inostranstvu, uključujući specijalizacije u Sjedinjenim Američkim Državama, Engleskoj i Holandiji. To je u to vreme bilo izuzetno značajno iskustvo, jer je omogućavalo upoznavanje sa savremenim bankarskim praksama Zapada.
Radila je u Ekonomskom institutu tadašnje Jugoslavije, a kasnije je obavljala funkciju šefa kabineta saveznog sekretara za spoljnu trgovinu. Upravo kroz te poslove izgradila je mrežu kontakata u ekonomskim i političkim strukturama države.
Uspon u bankarskom sektoru
Najveći deo karijere provela je u bankarstvu. Počela je da radi u Privrednoj banci Srbije, koja je kasnije postala poznata kao Beobanka. U toj instituciji je napredovala do najviših funkcija i postala jedna od najuticajnijih osoba u bankarskom sistemu.
Posebno važnu ulogu imala je u radu banke na međunarodnom tržištu, uključujući i poslovanje na Kipru. U to vreme Kipar je bio značajan finansijski centar za brojne kompanije i banke iz istočne Evrope.
Zahvaljujući svom iskustvu i poziciji, Borka Vučić je bila uključena u mnoge međunarodne finansijske kontakte i pregovore.
Politička karijera
Pored bankarstva, bavila se i politikom. U jednom periodu obavljala je funkciju saveznog ministra za saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Na toj funkciji bila je zadužena za odnose sa globalnim finansijskim organizacijama i kreditorima.
Nakon političkih promena 2000. godine i pada Miloševićevog režima, smenjena je sa funkcija koje je obavljala. Ipak, njen politički angažman time nije završen.
Godine 2007. ponovo ulazi u politički život kao poslanica u Narodnoj skupštini Srbije na listi Socijalistička partija Srbije, stranke čiji je Milošević bio osnivač i dugogodišnji lider.
Kontroverze posle pada režima
Nakon promena vlasti, mnogi su očekivali da bi Borka Vučić mogla da progovori o finansijskim operacijama iz vremena Miloševićeve vlasti. U javnosti su se pojavljivale izjave u kojima je nagoveštavala da zna mnogo više nego što je spremna da kaže.
Jednom prilikom je čak izjavila da, ukoliko bi joj se nešto dogodilo, to ne bi bila velika vest jer bi javnost samo čula da je “ubijena jedna baba”. Ta rečenica dodatno je podgrejala misteriju koja je pratila njeno ime.
Tajne koje su otišle sa njom
Smrt Borke Vučić zatvorila je jedno poglavlje novije srpske političke istorije. Za neke je ona bila izuzetno sposobna bankarka i političarka koja je igrala važnu ulogu u teškim vremenima. Za druge je predstavljala simbol zatvorenog sistema u kojem su finansijske odluke bile koncentrisane u rukama malog broja ljudi.
Istina o mnogim događajima iz tog perioda verovatno nikada neće biti potpuno razjašnjena. Upravo zato se i danas, godinama nakon njene smrti, ime Borke Vučić i dalje pominje kada se govori o finansijskim misterijama devedesetih i skrivenim tokovima novca iz tog vremena.
Za jedne je ostala legenda bankarskog sveta, za druge enigma političke istorije. Ono što je sigurno jeste da je njen život bio isprepletan sa nekim od najdramatičnijih događaja kroz koje je prošla Srbija krajem 20. veka.
Sve vreme dok je Milošević bio na čelu Beobanke bila je uz njega, kao prvi operativac. Nekadašnji funkcioner Špiro Galović potvrdio je Hudelistu da je Borka bila glavna za sklapanje ugovora, a Milošević ih je samo verifikovao. U jednom intervjuu rekla je i da joj je Sloba bio velika uzdanica i tokom muževljeve bolesti, bio je u njihovoj kući i kada joj je je suprug preminuo.
Imala je velike tragedije u životu: Umro joj je sin
Borki je umro sin Bojan (po struci pravnik, kao i ona i suprug Steva), i to kad je imao samo 26 godina. Dobio je rak na nozi koji se proširio na ceo organizam. Hudelistu je pokojna profesorka Smilja Avramov navodno ispričala da su sve tri Borkine sestre takođe tragično završile.
Najstariju (koja je bila udata za oficira iz štaba Draže Mihailovića) komunisti su uhvatili na granici i osudili je na robiju, druga (bila je udata za bugarskog diplomatu) dobila je rak i umrla, dok treća nije mogla da ima decu.
Sastanak sa Rokfelerom
Borka je 1979. godine bankaru Miloševiću uspela da ugovori sastanak sa Rokfelerom. Njegova banka u to vreme je bila sa najviše filijala, imao je najjaču mrežu.
“Rokfeler je u to vreme bio najbogatiji čovek. Obično kada roditelj hoće da upozori dete on mu kaže – pa nisam ja Rokfeler da ti sve kupujem i udovoljavam. Kada žena previše troši muž joj kaže – prestani, nisam ja Rokfeler. Ja sam sve to prenela gospodinu Rokfeleru i bilo mu je smešno i zanimljivo”.
Veliki deo svoga rada u Americi Borka je okrenula ka njegovoj Banci.
“Ono što me posebno iznenadilo kod Rokfelera jeste kako me on dočekao. Sačekao me jedan njegov saradnik koji je bio moga ranga i rekao kako gospodin Rokfeler želi da me vidi. Ja sam došla poslovno, da se bavim nekim tekućim stvarima, a njegov saradnik mi je rekao – Vi od Rokfelera možete da tražite šta želite, on će sa vama ostati na ručku.”
Borka kaže da bi od njegovih osobina prvenstveno istakla njegovu veliku skromnost. Bila je i u njegovoj kući, a zajedno su sarađivali 30 godina.
“Kad je moj kolega doputovao kad smo trebali da budemo gosti Rokfelera, video je da mu je odelo izgužvano. Otišao je da kupi novo, da se ne izblamira, ali je bilo preskupo. Imao je vremena da ga malo ispegla, pa smo otišli. Tad smo se uverili koliko je taj čovek skroman, nosio je zakrpljene pantalone, videlo se da je postojao šav. On nije bacao pare na odeću. Tad sam rekla kolegi – ti bi kupovao novo odelo, a Rokfeler svoje šije”.
Mladom bankaru Miloševiću je sastanak sa Rokfelerom utanačila Borka 1979. godine. Evo kako je u svojoj knjizi citirala razgovor kod Rokfelera:
– Kad sam ga ja predstavila, Rokfeler je prvo pitao:
“Kako je rodila pšenica?”
Sloba na to kaže: “Odlično, ali bolje je rodio kukuruz. Nikad toliko nismo imali kukuruza, sad ima pet miliona tona”.
A Rokfeler kaže njemu: “Pa mi bismo to kupili.
Neka kompanija.” Sloba uzvraća: “A šta biste kupili?”
Ovaj mu kaže: “Pa kukuruz.”
A Milošević, onako s gardom: “Mi prodajemo samo ulje. Kao gotov proizvod.”
Rokfeler se okrenuo meni i kaže: “Ovaj će daleko dogurati!”
Hteo je da kaže da je Milošević dobar trgovac… Kasnije smo bili na ručku kod Rokfelera i kaže Sloba meni kad smo bili nasamo: “Jesi li videla kako me je pitao za onaj kukuruz? Jesam li mu dobro rekao?” Godinama kasnije, svedočila je Vučićeva, Sloba je bio opčinjen Rokfelerom i stalno ga je pominjao.
Misteriozna pogibija Borke Vučić
Borka Vučić je poginula u nesreći na auto-putu Beograd-Niš 1. avgusta 2009. Luksuzna škoda više puta se prevrnula, prešla preko zaštitne ograde na suprotnu stranu puta i zapalila se. Borka je, kao i drugi putnici, ispala iz vozila i poginula. Stradala je i vozačeva tetka Mirjana, dok su vozač i Borkina prijateljica povređeni.
U izjavi policiji, vozač je rekao: “Kada sam prošao OMV pumpu kod Lapova, nešto je puklo i vozilo se potom više puta prevrnulo”.
Stil / Blic / Republika
