Mira Trailović, nenadmašna upravnica pozorišta sa 212 stolica, važila je za čudesnu, visokoobrazovanu ženu koja je govorila brojne strane jezike i okupila oko sebe mudre ljude, kažu da je dovela svet u beograd, a Beograd u svet
Nekadašnja upravnica Ateljea 212, čuvena Mira Trailović rođena je na današnji dan. O njoj i onome što je uradila za srpsku kulturu moglo bi se danima pričati.
Rođena je u Kraljevu, u uglednoj prodici profesora francuskog jezika – Radmile i Andrije Milićevića. Majka Radmila, pisao je Jovan Ćirilov kasnije, bila je jedina osoba koje se Mira Trailović plašila. Krupna žena, autoritativne pojave. Baba Katarina bila je dvorska dama kraljice Natalije Obrenovića.
Za razliku od Mire, njenoj majici nisu imponovali bogataši, ona ih je prezirala. Ostala je kao devojčica siroče i odrasla je u domu za siročad pored bogatih rođaka. Sa druge strane Mira je obožavala milionere, pisao je Jovan Ćirilov.
– Moji roditelji su želeli da studiram nešto konkretno, a pod tim su podrazumevali da budem lekar, advokat ili inženjer. Sledila sam ih, jer je to bila njihova želja. Počela sam da studiram tehnologiju, pa arhitekturu, pa građevinu, pa istoriju umetnosti… Diplomirala na muzičkoj akademiji. Na kraju sam sebi našla svoje mesto u pozorištu. Sledila sam svoj impuls, koji je bio duboko u meni, a govorio mi je da treba da se bavim pozorištem – rekla je svojevremeno Mira u jednoj emisiji.
Tako je postala najpoznatije lice domaćeg teatra. Zvali su je “Buldožer u bundi” i oslovljavali je sa “gospođa” čak i kada su sve druge bile “drugarice”.
– Miru sam upamtila kao ženu buldožer. Imala je veliku moć predviđanja. Umela je da “hendluje” razne događaje oko pozorišta. Znala je kako da se bori protiv zabrana. U to vreme su hteli da ugase neke predstave, a Mira nije dala da se zabrane, i te koje su bile zabranjene znala je kako da vrati na scenu – rekla je ranije za Kurir Gorica Popović.
Duže od dve decenije vodila je avangardno pozorište Atelje 212. Na scenu je postavljala i ono što se ne sme, Bitefom je dovela svet u Beograd, a srpske glumce upoznala je sa svetom. Mira Trailović je otvorila Bitef teatar 3. marta 1989. godine.
U prvom redu često je sedela drugarica Jovanka Broz, a gospođa rodom iz Kraljeva umela je i sa drugovima i sa gospodom. I sa intelektualcima i sa običnim svetom. Dobitnica je Oktobarske i Sedmojulske nagrade, čak i francuskog odlikovanja Legije časti.
Predstava “Čekajući Godoa”, Semjuela Beketa, pedesetih godina 20. veka bila je zabranjena u Beogradskom dramskom pozorištu. Ali, postavljena je na daske Ateljea 212, zahvaljujući Miri Trailović.
Sećam se kritika naših uglednih kritičara, koji su to nazvali beketanjem i onih koji su videli kao početak jednog novog teatra – rekla je svojevremeno Mira.
Na njen šarm gotovo je bilo nemoguće ostati imun, a divna anegdota vezuje se njenog supruga Dragoljuba Gucu Trailovića.
– Mlada je bila. Hteli su da je prime u SKOJ. Na sastanku je jedan mladi čovek ustao i rekao: “Ako ta drugarica bude primljena u našu organizaciju, ja istog trenutka izlazim”. Na to je Mira rekla: “Eh, mali platićeš ti meni ovo”. I platio je. Postao je njen muž. To je bio Dragoljub Guca Trailović, inače dugogodišnji novinar Politike – rekao je Ivan Caci Mihailović u Oko magazinu.
Preminula je 7. avgusta 1989. godine.
Stil / Kurir
