Tužni detalji iz života Nade Mamule nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Nada Mamula je bila jedna od onih pevačica čiji glas ne zaboravljate, čak ni decenijama kasnije. Njena karijera se razvijala u vreme kada je muzika bila više od zabave – bila je emotivni most između ljudi, glas tuge i radosti, ljubavi i čežnje. Njena priča, međutim, nije bila samo bajka o uspehu; iza raskošnog vokala i aplauza stajala je i tuga koju su politički i ratni vihori nemilosrdno oblikovali.
Rođena 9. januara 1927. godine u Beogradu kao Nada Vukićević, od malih nogu pokazivala je izuzetnu sklonost ka muzici. Još kao devojčica pevala je na Radiju Beograd, ali protivljenje roditelja da karijeru gradi u muzici privremeno ju je zaustavilo – snimila je samo dve emisije pre nego što je odustala.
Osvajala srca širom Jugoslavije
Odrastajući, udala se za Nikolu Mamulu i preselila u Sarajevo. Tamo je odlučila da ponovo pokuša sreću i prijavila se na audiciju Radija Sarajevo. Posle tri izvedene pesme, postala je stalna članica programa, a njen raskošni glas ubrzo je osvojio publiku širom Jugoslavije.
Nada je postala sinonim za sevdalinke, često izvodeći pesme Rade Jovanovića i Dragiše Nedovića. Njena interpretacija donosila je emociju i tugu, a publika ju je obožavala. Nastupala je širom sveta, osvajala prestižne nagrade i bila uzor mnogim mladim pevačima, među kojima je i Cuneta Gojković, koji je učio od nje kako da oblikuje glas i emociju.
Ipak, iza svetlećih reflektora krila se velika praznina – Nada nije imala dece, što je predstavljalo bolnu ranu u njenom životu. U trenucima tuge utočište je pronalazila u pesmama koje su izražavale upravo tu čežnju i nemir.
Rat devedesetih prekinuo je njen blistavi uspon. U Bosni je njena karijera stala jer je bila Srpkinja, a ni u Srbiji njene pesme više nisu dobijale prostor na radiju ili televiziji. Nada je teško podnela ovo vreme – posebno jer su njene pesme u retkim trenucima ponovo odzvanjale, ali u izvođenju drugih pevača. Navodno je tada uništila fotografije i novinske članke koji su čuvali sećanja na njene uspehe.
Najteži udarac doživele su kada je, nakon 35 godina braka, preminuo njen suprug Nikola. Tada je ostala sama, povučena i tiha, brojeći svoje preostale dane bez želje za medijskom pažnjom. Nada je preminula 11. oktobra 2011. godine u 84. godini.
Prijatelji su otkrili da je pred smrt često govorila: “Presrećna sam onim što sam postigla i više od toga ne tražim ništa. Za moje ime se zna, za moju pesmu se zna, neka me pamte samo po mojim pesmama.”
I tako je i ostalo. Najviše je ostala upamćena po izvođenju pesme “Pluća su mi bolna”, koju je originalno otpevao Zaim Imamović. Napisao ju je Dragiša Nedović kada je saznao da boluje od tuberkuloze, a pesma je deset godina bila zabranjena jer se smatralo da ima prejak emotivni uticaj na obolele. Priča kaže da je pesma bila toliko snažna da su je čak i Josip Broz Tito i Centralni komitet smatrali opasnom, a zabrana je ukinuta tek kada je Jovanka Broz tražila da joj se otpeva na jednom slavlju.
Nada Mamula je tako ostala upamćena kao glas epohe – glas koji je pevao za ljubav, tugu, čežnju i ljudsku snagu, neoborivo mesto u istoriji jugoslovenske muzike.
