U svetu filma, gde je granica između fikcije i stvarnosti često tanka, intimne scene zahtevaju posebnu pažnju i profesionalizam. Iza svake senzualne sekvence na ekranu krije se čitav tim koji brine da se emocije ne otmu kontroli, a granice poštuju
Seksualne scene u filmovima mogu da izgledaju vrlo uzbudljivo kada su dobro odglumljene – publici su često izuzetno provokativne i “vrele”.
Ali, kako je to za same glumce?
Kada je scena toliko uverljiva, potpuno je prirodno da neko oseti uzbuđenje – na kraju krajeva, glume seksualni čin s kolegom koji je takođe atraktivan. Deluje kao san, zar ne?
Međutim, dobiti erekciju usred snimanja možda baš i nije najprofesionalnija stvar, pa postoje određene mere koje se primenjuju kako bi se situacija držala pod kontrolom.
Na svakom snimanju koje uključuje intimne scene, prisutan je koordinator za intimnost – osoba zadužena da se glumci osećaju sigurno, da znaju tačno šta rade i da imaju punu kontrolu nad situacijom.
U tom kontekstu koriste se tzv. “modesty garments” – odeća ili šminka za prekrivanje intimnih delova tela, kako bi se izbegao direktan fizički kontakt među glumcima, što je strogo zabranjeno na setovima sindikalne produkcije.
Ali i pored toga – ako dođe do fizičke reakcije, zaštita ne može sve da prikrije.
Glumci su ipak ljudi. I kao što Oleksandr Sharkov kaže: „Uzbuđenje je potpuno normalan deo ovog posla.“
Alek Rodis, kamerman koji snima filmove, ispričao je za Backstage da uvek sa sobom nosi posebne rekvizite kako bi se osiguralo da su svi glumci “neutralisani” u tom smislu:
„Uz memoar-šibue stavimo silikonski štit, tako da svi postanu kao lutke Barbie i Ken.“
…Važno je, kaže, da cela ekipa zna šta se tog dana snima i koja količina golotinje će biti prikazana – jer niko ne bi trebalo da bude iznenađen.
Snimatelj filmova podelio je jedno iskustvo koje, kako kaže, nikada neće zaboraviti:
„U jednom momentu mi je glumica prišla i tiho rekla: ‘Ugasi kameru.’ Znao sam odmah šta je prethodilo. Nije bilo potrebe za objašnjenjem – hemija među njima je prosto eksplodirala.“
Dodao je da se takve situacije, iako nisu česte, ipak dešavaju:
„To su trenuci kada granica između glume i realnosti postane jako tanka. Profesionalnost tada znači znati kada treba da se stane – da se prekine, da se zaštite ljudi, ne da se sve isprati kroz kadar.“
Upravo zbog takvih momenata, uloga koordinatora za intimnost postaje ključna: da prepozna signale, da interveniše tiho, dostojanstveno i bez osude.:
„Uzbuđenje nije nepristojno. Nije ni pogrešno. Pogrešno je ignorisati ga, skrivati ga ili glumce zbog toga posramljivati.“
U svetu gde je sve pod lupom – i kamera i javnosti – granica između uloge i ličnosti mora ostati jasno iscrtana. I zato postoje oni koji znaju kada da kažu: Dosta za danas. Ugasi kameru.
Muškarci često nose tzv. “čarapu” (poseban komad tkanine koji prekriva genitalije), ali to nije uvek dovoljno da se prikrije erekcija, jer je materijal mekan i ne daje potrebnu zaštitu.
„Glumci su potpuno uključeni – fizički i mentalno – tako da, da, dešava se.“
U takvim situacijama, snimanje se odmah zaustavlja i uvodi se kratka pauza.
„Nazovemo to time-out. Damo glumcu pet minuta, a onda se vratimo i proverimo da li je sve u redu. Nastavljamo kada glumac kaže da je spreman.“
Ponekad i ekipa može da zatraži pauzu ako primete uzbuđenje, kako bi se izbegla neprijatnost.
„Najgore što možete da uradite je da zurite u glumca ili da od toga napravite veliki problem. Ne sme da se stvori atmosfera srama.“
Važno je, kaže, da cela ekipa zna šta se tog dana snima i koja količina golotinje će biti prikazana – jer niko ne bi trebalo da bude iznenađen.
U međuvremenu, Screen Actors Guild (glumački sindikat) je morao da menja pravila o radu koordinatora za intimnost, nakon što je jedna osoba sa seta filma Miller’s Girl, sa Dženom Ortegom i Martinom Frimenom, podelila detalje o sceni sa medijima, što je izazvalo kontroverze. Od tada, koordinatorima može biti zabranjeno dalje angažovanje ako ne poštuju diskreciju.
