Turski osvajači su „u amanet“ ostavili više od šest hiljada reči u srpskom jeziku. Međutim, postoje srpske reči koje se i danas koriste u turskom jeziku.
Da je srpski jezik bogat turcizmima, nije nikakva novost. Ove reči, preuzete iz turskog jezika, posebno su karakteristične za narode koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva – poput Grka, Bugara, Jermena, a naravno i Srba. Ipak, zanimljivo je da postoji i jedna srpska reč u turskom jeziku.
Prema istraživanjima, turski osvajači su „u amanet“ ostavili više od šest hiljada reči u srpskom jeziku. Iako su neke od njih zastarele ili potpuno nestale iz svakodnevne upotrebe, i dalje koristimo najmanje tri hiljade reči koje potiču iz turskog jezika.
Primeri tih reči uključuju: burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat… Ovo su samo neki od mnogih turcizama koji su postali deo srpskog jezika.
Međutim, nije samo srpski jezik prepun reči iz turskog. Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da su i Turci „pozajmili“ mnoge slovenske reči. Neki stručnjaci tvrde da postoji oko 1000 slovenskih reči u turskom jeziku, ali većina njih danas se retko koristi ili je potpuno zaboravljena.
Zanimljivo je da se većina slovenskih reči u turskom jeziku odnosi na administrativne pojmove, zakonske norme ili terminologiju vezanu za rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka, slovenske reči koje su još u upotrebi uglavnom uključuju kralj/kraljica, četa, višnja, kosa (alatka), itd.
Za plug kažu “pulluk”. Iako je raširena teorija da je ova reč preuzeta iz nemačkog jezika, njeno poreklo je, međutim, staroslovensko – plugъ. Naši preci, Stari Sloveni, bili su ratari i stočari, pa im je bilo i te kako poznato ovo oruđe za obradu zemlje.
Međutim, postoji jedna reč koja se sa sigurnošću može označiti kao „srpska“ u turskom jeziku – Božić. Turci ovu reč izgovaraju kao „Bodžuk“, dok koriste i reč Noel, koja se odnosi na Božić 25. decembra, po gregorijanskom kalendaru. Reč „Bodžuk“ označava praznik Rođenja Hrista 7. januara, po julijanskom kalendaru.
Božić se u Turskoj i dalje slavi među hrišćanskim vernicima, koji čine oko 1% stanovništva. Za Turke, 25. decembar i 7. januar nisu zvanični praznici, ali postoji interesovanje za ovu tradiciju, posebno u većim gradovima poput Istanbula, gde žive hrišćanske zajednice.
Za turske hrišćane, koji obuhvataju različite veroispovesti (pre svega pravoslavne, katoličke i protestantske), Božić je vrlo važan dan, iako nije državni praznik. U crkvama se održavaju božićne liturgije, a porodice organizujuporodične proslave. Običaji i tradicije mogu se razlikovati u zavisnosti od veroispovesti.
I Istanbulu je i danas sedište Vaseljenske patrijaršije gde stoluje vaseljesnki patrijarh Vartolomej.
Interesantan je i podatak da je u diplomatskom svetu Osmanskog carstva srpski jezik igrao značajnu ulogu. To potvrđuju i turski izvori, koji svedoče da se na tamošnjem dvoru u 15. i 16. veku učio srpski. U biblioteci džamije Sulejmanije postoji iz tog vremena četvorojezični udžbenik za učenje stranih jezika: arapskog, persijskog, grčkog i – srpskog, štivo namenjeno prinčevima i onima koji su se spremali za državne funkcije.
